Митрополит Јован: Бог је и љубав и правда, одговорни смо за дарове своје

Митрополит шумадијски Јован беседи. Фото: СПЦ

Митрополит шумадијски Јован служио је 2. децембра 2025. свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради, на празник Светих мученика Парамона и Филумена, и упутио верницима предбожићну поруку о одговорности, милосрђу и даровима Божјим.

У беседи после богослужења, митрополит Јован је нагласио да дарови које човек добија нису дати ради личне користи, већ ради спасења и служења ближњима. Он је подсетио да ће се за све што је примљено једном и одговарати. Према његовим речима, питање спасења не може се одвојити од личног труда и односа према другима, јер дарови имају смисао тек онда када се деле.

„Не смемо да закопавамо дарове Божје, јер оно што нам је дато – то ће нам и бити тражено. А све нам је дато ни због чега другог него због нашег спасења“, поручио је митрополит Јован, указујући да су дарови истовремено позив на одговорност и на љубав према ближњем.

Говорећи о Божићном посту, митрополит је истакао да је овај период време духовне припреме за Рођење Христово, али и конкретних дела милосрђа, нарочито према онима који живе у оскудици. Подсећајући на поуку светог Јована Златоустог, нагласио је да празнична радост не може бити потпуна ако се забораве они који немају ни основно за живот.

„Радост је, понављам, браћо и сестре, у давању, а не у грабљењу. Што сејемо то ћемо да жањемо. Што дајемо то ћемо да примамо“, рекао је митрополит Јован, позвавши вернике да буду отвореног срца и душе, како за примање, тако и за давање.

У наставку беседе, митрополит је говорио о унутрашњем стању човека, нагласивши да без места за Бога у срцу ни човек не може истински да расте.

Указао је на нешто веома важно: да Бог не делује насилно, већ поштује слободу сваког појединца, те да се спасење никоме не намеће, већ га сваки појединац по својој вољи прихвата.

Јер, да Бог спасава само по љубави, не би био и правда, рекао је митрополит. Те две стварности не могу се раздвајати – Бог јесте и љубав и правда.

„Кад се Бог смести у наше срце, оно постаје велико колика је васељена. Али кад нам је срце хладно и скупљено, онда тамо ни Бог не може, тј. неће да уђе“, рекао је архијереј.

Он нам препоручује да се упитамо шта радимо с даровима Божјим, ако смо се затворили у себе, а нисмо тамо сместили и Господа.

„Бог није насилник, не жели да нас насилно спасава, браћо и сестре, јер кад би насилно спасавао не би био љубав. А када би само из љубави спасавао – онда не би био правда. А Бог је и љубав и правда”, беседио је митрополит Јован.

Литургијско сабрање у Виноградима протекло је у молитвеној атмосфери, а порука митрополита Јована била је снажан позив верницима да време пред празник Рођења Христовог искористе за преиспитивање сопственог живота, односа према другима и начина на који користе дарове који су им поверени.

СПН је раније писао о упечатљивој беседи владике Сергија у манастиру Рмњу на почетку Божићног поста.

Pročitajte takođe

Из пећког краја до испоснице у стени: пут светог Петра Коришког

Живот светог Петра Коришког, једног од највећих српских отшелника, сведочи о снази вере, одрицању од света и непрестаној борби за заједницу с Богом.

Свети мученик Јустин Философ бранио веру и пред царевима

Од трагања за истином у грчкој философији до мученичке смрти за Христа, свети Јустин оставио је дубок траг у историји ране Цркве.

Преподобни Јустин Ћелијски: живот посвећен Христу и истини

Преподобни Јустин Ћелијски, један од најзначајнијих српских богослова и духовника 20. века, оставио је неизбрисив траг у животу СПЦ и православног света.

Владика Григорије о улози Цркве у расејању: најјача веза Срба у Немачкој

Митрополит немачки Григорије оценио је да Српска Православна Црква има кључну улогу у очувању заједништва и идентитета српског народа у Немачкој.

Митрополит Григорије: Наше расејање је кључ за будућност Србије

Митрополит немачки Григорије у интервјуу је поручио да је српско расејање један од највећих потенцијала Србије и Републике Српске и да „та памет мора да се врати матици".

Куд је стигла империја за царским стегом с Христовим знамењем победе

Од виђења Часног крста до Миланског едикта и Првог васељенског сабора, цар Константин Велики оставио је дубок траг у историји Цркве.