Свети Андреј Првозвани, први ученик Христов и апостол страдања

Свети апостол Андреј Првозвани. Фото: слободни извори

Свети Андреј Првозвани, апостол Христов, син Јоне и брат светог врховног апостола Петра, био је родом из Витсаиде. Презревши таштину овога света и изабравши девство, није хтео да ступи у брак. Чувши да Свети Јован Претеча на Јордану проповеда покајање, оставио је све и постао његов ученик.

Када је Претеча, указујући на Исуса Христа, изговорио речи: „Гле, јагње Божије“, Андреј је заједно са другим учеником напустио Јована и пошао за Христом.

Он је први препознао Месију, пронашао брата Симона и са радошћу му казао: „Ми нађосмо Месију – Христа“, довевши га Господу. Када их је Христос касније позвао да постану ловци људи, Андреј је без оклевања оставио мреже и пошао за Њим.

Због тога што је пре свих апостола постао Христов ученик, назван је Првозвани.

После страдања, Васкрсења и Вазнесења Господњег, Свети Андреј је, као и остали апостоли, примио Духа Светога. По апостолском жребу припале су му многе земље: Витинија, Пропонтида са Халкидоном и Византијом, Тракија, Македонија, Тесалија, Елада, Ахаја, као и крајеви око Црног мора и Дунава. Обилазећи те просторе, проповедао је Јеванђеље, утврђивао веру и у сваком граду трпео гоњења, батине и понижења, али је све подносио с радошћу, укрепљаван благодаћу Христовом.

Нарочито тешка страдања претрпео је у Синопу, где су га вукли, тукли, каменовали и мучили, али је по сили Божјој изнова бивао исцељен. Потом је наставио апостолски пут кроз Неокесарију, Самосат, Алану, Босфорину и друге крајеве. Дошавши у Византију, први је тамо проповедао Христа и за епископа поставио Светог Стахија, кога помиње и апостол Павле.

Предање сведочи да је, по промислу Божјем, стигао и до обала Дњепра, где је, стојећи на кијевским горама, пророчки најавио да ће ту засијати велика благодат Божја, да ће се подићи велики град и да ће цела земља бити просвећена светим крштењем.

Апостолски пут Светог Андреја завршио се у Ахаји, у граду Патри. Ту је својом проповеђу и чудима обратио многе ка Христу, исцелио болесне и утврдио веру новообраћених. Због тога је изазвао гнев царског намесника Егеата, који га је, после дугих разговора и испитивања, осудио на распеће. Свети Андреј није одступио од вере, него је исповедао тајну крста као тајну обновљења и спасења човека.

Када је вођен на страдање, угледавши крст припремљен за њега, обратио му се речима пуним радости и љубави, видећи у њему знак победе Христове. Био је распет, не прикован клиновима већ везан конопцима, како би дуже трпео.

И на крсту је наставио да поучава народ, храбрећи верне да истрају у временским страдањима ради вечне радости.

Тако је Свети Андреј Првозвани, први позвани ученик Христов, запечатио свој апостолски подвиг мученичком смрћу, оставивши Цркви пример непоколебиве вере, љубави и верности Христу до краја.

СПН је раније писао о Ваведењу Пресвете Богородице.

Pročitajte takođe

Пастир који није напустио стадо: Свети митрополит Петар Дабробосански

Свети митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) остао је вечни симбол непоколебљиве вере и жртвене љубави, деливши до последњег часа страдање и судбину српског народа у Босни и Херцеговини.

Како је Свети Јован Крститељ пострадао због истине

Црква се сећа Усековања главе светог Јована Крститеља, који је пострадао јер је пред Иродом без страха осудио његово безакоње, остајући до краја веран Божјој истини.

Богородица Владимирска: чудотворна икона која спасава народ кроз векове

Икона Богородице Владимирске вековима је штит и духовни темељ народа, а њено чудесно спасење Москве од Тамерлана 1395. свечано се слави 8. септембра.

Свети Адријан и Наталија: Брачна љубав крунисана мучеништвом

Црква 8. септембра слави свете мученике Адријана и Наталију, који су остали пример вере и светости брака.

Свети нерукотворени лик Господа Исуса Христа: чудесна прича о Светом убрусу

Празник Преноса нерукотвореног лика Господа Исуса Христа, који се у православном календару обележава 29. августа (16. августа по старом календару).

Успење Пресвете Богородице: Мајка која никада не оставља свет

Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о избору између човекове воље и воље Божје и њиховом месту у молитви.