Свети Андреј Првозвани, први ученик Христов и апостол страдања

Свети апостол Андреј Првозвани. Фото: слободни извори

Свети Андреј Првозвани, апостол Христов, син Јоне и брат светог врховног апостола Петра, био је родом из Витсаиде. Презревши таштину овога света и изабравши девство, није хтео да ступи у брак. Чувши да Свети Јован Претеча на Јордану проповеда покајање, оставио је све и постао његов ученик.

Када је Претеча, указујући на Исуса Христа, изговорио речи: „Гле, јагње Божије“, Андреј је заједно са другим учеником напустио Јована и пошао за Христом.

Он је први препознао Месију, пронашао брата Симона и са радошћу му казао: „Ми нађосмо Месију – Христа“, довевши га Господу. Када их је Христос касније позвао да постану ловци људи, Андреј је без оклевања оставио мреже и пошао за Њим.

Због тога што је пре свих апостола постао Христов ученик, назван је Првозвани.

После страдања, Васкрсења и Вазнесења Господњег, Свети Андреј је, као и остали апостоли, примио Духа Светога. По апостолском жребу припале су му многе земље: Витинија, Пропонтида са Халкидоном и Византијом, Тракија, Македонија, Тесалија, Елада, Ахаја, као и крајеви око Црног мора и Дунава. Обилазећи те просторе, проповедао је Јеванђеље, утврђивао веру и у сваком граду трпео гоњења, батине и понижења, али је све подносио с радошћу, укрепљаван благодаћу Христовом.

Нарочито тешка страдања претрпео је у Синопу, где су га вукли, тукли, каменовали и мучили, али је по сили Божјој изнова бивао исцељен. Потом је наставио апостолски пут кроз Неокесарију, Самосат, Алану, Босфорину и друге крајеве. Дошавши у Византију, први је тамо проповедао Христа и за епископа поставио Светог Стахија, кога помиње и апостол Павле.

Предање сведочи да је, по промислу Божјем, стигао и до обала Дњепра, где је, стојећи на кијевским горама, пророчки најавио да ће ту засијати велика благодат Божја, да ће се подићи велики град и да ће цела земља бити просвећена светим крштењем.

Апостолски пут Светог Андреја завршио се у Ахаји, у граду Патри. Ту је својом проповеђу и чудима обратио многе ка Христу, исцелио болесне и утврдио веру новообраћених. Због тога је изазвао гнев царског намесника Егеата, који га је, после дугих разговора и испитивања, осудио на распеће. Свети Андреј није одступио од вере, него је исповедао тајну крста као тајну обновљења и спасења човека.

Када је вођен на страдање, угледавши крст припремљен за њега, обратио му се речима пуним радости и љубави, видећи у њему знак победе Христове. Био је распет, не прикован клиновима већ везан конопцима, како би дуже трпео.

И на крсту је наставио да поучава народ, храбрећи верне да истрају у временским страдањима ради вечне радости.

Тако је Свети Андреј Првозвани, први позвани ученик Христов, запечатио свој апостолски подвиг мученичком смрћу, оставивши Цркви пример непоколебиве вере, љубави и верности Христу до краја.

СПН је раније писао о Ваведењу Пресвете Богородице.

Pročitajte takođe

Из пећког краја до испоснице у стени: пут светог Петра Коришког

Живот светог Петра Коришког, једног од највећих српских отшелника, сведочи о снази вере, одрицању од света и непрестаној борби за заједницу с Богом.

Свети мученик Јустин Философ бранио веру и пред царевима

Од трагања за истином у грчкој философији до мученичке смрти за Христа, свети Јустин оставио је дубок траг у историји ране Цркве.

Преподобни Јустин Ћелијски: живот посвећен Христу и истини

Преподобни Јустин Ћелијски, један од најзначајнијих српских богослова и духовника 20. века, оставио је неизбрисив траг у животу СПЦ и православног света.

Владика Григорије о улози Цркве у расејању: најјача веза Срба у Немачкој

Митрополит немачки Григорије оценио је да Српска Православна Црква има кључну улогу у очувању заједништва и идентитета српског народа у Немачкој.

Митрополит Григорије: Наше расејање је кључ за будућност Србије

Митрополит немачки Григорије у интервјуу је поручио да је српско расејање један од највећих потенцијала Србије и Републике Српске и да „та памет мора да се врати матици".

Куд је стигла империја за царским стегом с Христовим знамењем победе

Од виђења Часног крста до Миланског едикта и Првог васељенског сабора, цар Константин Велики оставио је дубок траг у историји Цркве.