Од Капернаума до Етиопије: како је цариник Матеј преобразио народе
Свети апостол Матеј. Фото: СПН
Светитељ апостол и јеванђелиста Матеј остаје у предању Цркве упамћен као човек који је од живота у служби пореза, увек праћеног неповерењем народа, стигао до блиског ученика Христовог и сведока Његових речи и дела. Пут ће га одвести у далеку Етиопију, међу народе који ће управо од њега примити веру, све до мученичког краја који је постао сведочанство његове непоколебљиве преданости.
Потекао из племена Левијевог, живео је у Капернауму, на граници римске власти, где је обављао дужност цариника. Управо на том месту, где је сабирао порез и бележио људске проласке, догодило се његово прво велико преумљење. Предање истиче да је, на Христову заповест „Хајде за мном“, оставио своју дотадашњу службу и кренуо за Њим без колебања, што се у светоотачким тумачењима описује као тренутак када световна корист уступа место духовном позиву.
У богослужбеним песмама Матеј се назива очевицем Христових чуда и слушаоца Беседе на гори. По предању је оставио драгоцено писано сведочанство – Јеванђеље које носи његово име.
То Јеванђеље, у ком се Христос представља као испуњење старозаветних пророчанстава, записано је с намером да приближи истину о Сину Божијем онима који су потицали из јеврејске традиције.
У црквеном предању наглашава се да Матејев стил спаја једноставност сведока са дубином пророчког разумевања, што његово Јеванђеље чини једним од темеља новозаветног сведочанства.
После силаска Светог Духа, Матејево мисионарско путовање водило га је, како сведочи црквено предање, кроз Палестину, Сирију и области Мале Азије. Народима које је сусретао проповедао је покајање, крштење и нови начин живота заснован на Христовом учењу. Сачувана сведочења говоре да је у тим областима крштавао, подизао заједнице верних и подучавао у временима када се хришћанска вера тек укорењивала.
Забележено је и да је Матеј пострадао у Мири Ликијској, у време све већег отпора раној хришћанској проповеди.
Описује се да је био жив спаљен, остајући непоколебив у исповедању Христа до последњег тренутка свог живота. Његово страдање Црква тумачи као печат верности и крајњег предања Богу, који сведочи да је онај цариник из Капернаума на том путу постао истински апостол.
Апостол Матеј остаје у црквеном сећању као пример човека који је из световне службе ступио у службу Јеванђеља, који је у тишини и истрајности градио рану хришћанску заједницу и чија је писана реч постала један од најважнијих темеља новозаветне вере.
Његов живот, од тренутка позива на царини до мученичког страдања у Ликији, представља пут који се и данас чита као сведочанство о преображају, верности и истрајном служењу Христу.
СПН је раније писао о житију светитеља Јована Златоустог.
Pročitajte takođe
Света Марија Магдалина: прва сведокиња и благовесница Христовог Васкрсења
Седам злих духова није сломило њену душу: сусрет с Христом променио је њен живот. Наша Црква је слави 4. августа, а у народу је позната и као Блага Марија.
Свети пророк Језекиљ: Пророк страдања и наде у време Вавилонског ропства
Црква 3. августа прославља Светог пророка Језекиља, старозаветног гласника воље Божје и чудотворца.
Свети пророк Илија – непоколебљиви сведок истинитог Бога
Данас наша Црква прославља великог старозаветног пророка Светог Илију, који ће се поново вратити у последње дане пред Други долазак Господа Исуса Христа.
Света великомученица Марина – житије и страдање
Света великомученица Марина још као девојчица прихватила је Христа и, одбивши да се одрекне вере, мученички пострадала.
Свети кнез Владимир: Од незнабошца до равноапостолног светитеља
Живот светог Владимира сведочи о дубоком преображају владара који је од незнабоштва стигао до светости и крштењем изменио историју Русије.
Свети арханђео Гаврило – небески благовесник спасења
Црква 26. јула молитвено прославља Светог арханђела Гаврила, небеског благовесника који је кроз Стари и Нови завет објављивао најважније догађаје у историји спасења.