Свети Јован Златоуст: златна труба Православља

Свети Јован Златоусти. Фото: Козарски вјесник

Свети Јован Златоуст, патријарх Цариградски, рођен је у Антиохији 354. године од оца Секунда војводе и матере Антусе. Студијом грчке филозофије одбацио је незнабоштво и усвојио хришћанску веру као једину и свеобухватну истину. Крстио га је Мелетије, Патријарх антиохијски, а након тога и његови родитељи примише крштење.

По смрти родитеља замонашио се и строго подвизавао. У то време написао је књигу „О свештенству“, а свети апостоли Јован и Петар прорекоше му велику службу, благодат и страдање. Када је требало да буде рукоположен за свештеника, јавио му се анђео Божји, као и патријарху Флавијану, а при рукоположењу над главом му се јави бела светла голубица.

Прослављен мудрошћу, подвигом и силом речи, изабран је за Патријарха цариградског по жељи цара Аркадија.

Управљао је црквом шест година с несравњивом ревношћу и мудрошћу. Слао је мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима, сузбијао симонију у цркви, збацивши многе епископе симонисте, развијао милосрдну делатност цркве, написао чин свете Литургије, разобличавао јеретике и царицу Евдоксију, тумачио Свето Писмо и оставио бројне драгоцене књиге својих беседа.

Народ га је славио, завидљивци мрзели, а царица га два пута посла у изгнанство. У изгнанству проведе три године и упокоји се на Крстовдан, 14. септембра 407, у Коману у Јерменији.

Пред смрт јавише му се свети апостоли Јован и Петар и мученик Василиск, а последње речи биле су му „Слава Богу за све!“

Глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму. Спомен светог Јована Златоуста празнује се 13. новембра и 30. јануара, када се обележава и пренос његових моштију из Комана у Цариград.

Тридесет година након његове смрти, патријарх Прокл одржао је говор који је разгорио љубав народа и цара, што доведе до преноса моштију у Цариград 438. године. Многи болесници који додирнуше ковчег оздравише, а цар се молио светитељу за опроштај у име своје мајке Евдоксије.

Када су мошти постављене у патријаршијски престо, светитељ поздрави народ речима „Мир свима!“

Заједнички празник Света Три Јерарха установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Свети Василије Велики слави се 1. јануара, Григорије Богослов 25. јануара, а Јован Златоуст 27. јануара и 13. новембра.

Спор о томе који је од тројице највећи решен је виђењем епископа Јована, када су се сви тројица светитеља појавили у слави и поручили да су сви једно у Богу. Тако је 30. јануар одређен као заједнички дан празновања, који грчки народ сматра и црквеним, и националним, и школским празником.

СПН је раније писао о Светом преподобном Нилу Синајском.

 

Pročitajte takođe

Богородица Тројеручице, чудотворна икона и вечита игуманија Хиландара

СПЦ 25. јула прославља празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, вечне игуманије Хиландара и једне од највећих српских светиња.

Сведочење вере страдањем: Сабор новомученика гламочких и куленвакуфских

Црква 22. јула молитвено прославља четворицу свештеномученика који су живот положили за Христа и свој народ.

Свети Прокопије: како је сусрет с Христом преобратио гонитеља хришћана

Свети Прокопије био је римски војсковођа задужен за прогон хришћана. Исповедивши Христово име, постао је један од највећих мученика ране Цркве. Црква га слави 21. јула.

„Главу дајем, ал' свој народ не остављам“. Свети Сава Горњокарловачки

Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки је архијереј који ни у најтежим данима у НДХ није напустио своју епархију и поверени народ.

Свети Сисоје Велики, подвижник смирења и снажне вере

Свети преподобни Сисоје Велики, један од највећих египатских подвижника, остао је упамћен по смирењу, молитви, чудима и поукама о покајању, вери и духовној истрајности.

Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових

Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.