Свети Јован Златоуст: златна труба Православља
Свети Јован Златоусти. Фото: Козарски вјесник
Свети Јован Златоуст, патријарх Цариградски, рођен је у Антиохији 354. године од оца Секунда војводе и матере Антусе. Студијом грчке филозофије одбацио је незнабоштво и усвојио хришћанску веру као једину и свеобухватну истину. Крстио га је Мелетије, Патријарх антиохијски, а након тога и његови родитељи примише крштење.
По смрти родитеља замонашио се и строго подвизавао. У то време написао је књигу „О свештенству“, а свети апостоли Јован и Петар прорекоше му велику службу, благодат и страдање. Када је требало да буде рукоположен за свештеника, јавио му се анђео Божји, као и патријарху Флавијану, а при рукоположењу над главом му се јави бела светла голубица.
Прослављен мудрошћу, подвигом и силом речи, изабран је за Патријарха цариградског по жељи цара Аркадија.
Управљао је црквом шест година с несравњивом ревношћу и мудрошћу. Слао је мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима, сузбијао симонију у цркви, збацивши многе епископе симонисте, развијао милосрдну делатност цркве, написао чин свете Литургије, разобличавао јеретике и царицу Евдоксију, тумачио Свето Писмо и оставио бројне драгоцене књиге својих беседа.
Народ га је славио, завидљивци мрзели, а царица га два пута посла у изгнанство. У изгнанству проведе три године и упокоји се на Крстовдан, 14. септембра 407, у Коману у Јерменији.
Пред смрт јавише му се свети апостоли Јован и Петар и мученик Василиск, а последње речи биле су му „Слава Богу за све!“
Глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму. Спомен светог Јована Златоуста празнује се 13. новембра и 30. јануара, када се обележава и пренос његових моштију из Комана у Цариград.
Тридесет година након његове смрти, патријарх Прокл одржао је говор који је разгорио љубав народа и цара, што доведе до преноса моштију у Цариград 438. године. Многи болесници који додирнуше ковчег оздравише, а цар се молио светитељу за опроштај у име своје мајке Евдоксије.
Када су мошти постављене у патријаршијски престо, светитељ поздрави народ речима „Мир свима!“
Заједнички празник Света Три Јерарха установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Свети Василије Велики слави се 1. јануара, Григорије Богослов 25. јануара, а Јован Златоуст 27. јануара и 13. новембра.
Спор о томе који је од тројице највећи решен је виђењем епископа Јована, када су се сви тројица светитеља појавили у слави и поручили да су сви једно у Богу. Тако је 30. јануар одређен као заједнички дан празновања, који грчки народ сматра и црквеним, и националним, и школским празником.
СПН је раније писао о Светом преподобном Нилу Синајском.
Pročitajte takođe
Крстовдан, Богојављење и Јовањдан сабрали Србе широм света
Српске православне заједнице широм света обележиле су Богојављењске празнике Литургијама, литијама и освећењем воде, а за Часни крст се пливало од Европе до Аустралије.
Сабор Светог Јована Крститеља сабира верне у радости после Богојављења
Свети Јован Крститељ, Претеча и Крститељ Господњи, празнује се по Богојављењу као онај који је својим животом, речју и подвигом припремио пут доласку Христа међу људе.
Богојављење, освећена вода и духовни смисао пливања за Крст
Богојављење је једно с Крстовданом и Јовањданом и открива тајну Христовог Крштења и освећења воде. Пливања за Часни крст има смисао тек у светлу богословских тумачења.
Вода за срце: Егзипери је писао о Крштењу Господњем, а није ни био свестан
Сви ми сада корачамо кроз пустињу умора. Поново пречитавамо „Малог принца“ пред празник Богојављења да бисмо схватили: зашто нам је заправо потребна Жива вода.
Седамдесеторица „мањих" апостола: Ученици који су раширили Христово учење
Поред Дванаесторице, постојало је још Седамдесет апостола који су ширили Еванђеље, исцељивали болесне и учвршћивали веру у Јудеји, Самарији, Азији Малој и Грчкој.
Свети пророк Малахија: последњи пророк Израиља
Св. пророк Малахија („анђео“, 16/3. јануара), последњи у Израиљу до Јована Крститеља, живео је чисто и непорочно, пророковао о доласку Господњем и новој жртви.