Свети Јован Златоуст: златна труба Православља

Свети Јован Златоусти. Фото: Козарски вјесник

Свети Јован Златоуст, патријарх Цариградски, рођен је у Антиохији 354. године од оца Секунда војводе и матере Антусе. Студијом грчке филозофије одбацио је незнабоштво и усвојио хришћанску веру као једину и свеобухватну истину. Крстио га је Мелетије, Патријарх антиохијски, а након тога и његови родитељи примише крштење.

По смрти родитеља замонашио се и строго подвизавао. У то време написао је књигу „О свештенству“, а свети апостоли Јован и Петар прорекоше му велику службу, благодат и страдање. Када је требало да буде рукоположен за свештеника, јавио му се анђео Божји, као и патријарху Флавијану, а при рукоположењу над главом му се јави бела светла голубица.

Прослављен мудрошћу, подвигом и силом речи, изабран је за Патријарха цариградског по жељи цара Аркадија.

Управљао је црквом шест година с несравњивом ревношћу и мудрошћу. Слао је мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима, сузбијао симонију у цркви, збацивши многе епископе симонисте, развијао милосрдну делатност цркве, написао чин свете Литургије, разобличавао јеретике и царицу Евдоксију, тумачио Свето Писмо и оставио бројне драгоцене књиге својих беседа.

Народ га је славио, завидљивци мрзели, а царица га два пута посла у изгнанство. У изгнанству проведе три године и упокоји се на Крстовдан, 14. септембра 407, у Коману у Јерменији.

Пред смрт јавише му се свети апостоли Јован и Петар и мученик Василиск, а последње речи биле су му „Слава Богу за све!“

Глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму. Спомен светог Јована Златоуста празнује се 13. новембра и 30. јануара, када се обележава и пренос његових моштију из Комана у Цариград.

Тридесет година након његове смрти, патријарх Прокл одржао је говор који је разгорио љубав народа и цара, што доведе до преноса моштију у Цариград 438. године. Многи болесници који додирнуше ковчег оздравише, а цар се молио светитељу за опроштај у име своје мајке Евдоксије.

Када су мошти постављене у патријаршијски престо, светитељ поздрави народ речима „Мир свима!“

Заједнички празник Света Три Јерарха установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Свети Василије Велики слави се 1. јануара, Григорије Богослов 25. јануара, а Јован Златоуст 27. јануара и 13. новембра.

Спор о томе који је од тројице највећи решен је виђењем епископа Јована, када су се сви тројица светитеља појавили у слави и поручили да су сви једно у Богу. Тако је 30. јануар одређен као заједнички дан празновања, који грчки народ сматра и црквеним, и националним, и школским празником.

СПН је раније писао о Светом преподобном Нилу Синајском.

Pročitajte takođe