Претрес Ђурђевих Ступова, митрополит Методије и монаси достојанствени
Митрополит будимљанско-никшићки Методије. Фото: Ало онлајн
Берaнска полиција извршила је детаљан претрес манастира Ђурђеви Ступови код Берана 12. новембра 2025, након што је митрополиту будимљанско-никшићком Методију уручено судско решење о „привременом одузимању споменика Павлу Ђуришићу“. Како се наводи, полицијска екипа у манастир је стигла рано после подне, обавила увид у све просторије и након више од два сата завршила поступак без резултата.
Оно што је уследило, пише „Ало онлајн“ било је нешто „што многи у Црној Гори већ називају најбесмисленијом и најпонижавајућом полицијском акцијом у новијој историји“.
Извор портала тврди да су припадници полиције прегледали готово сваки кутак манастира, укључујући и подруме и двориште, али споменик није пронађен. Детаљно су претресли „сваки камен, просторију и сваки трап у којем се чува кромпир“, наводи се.
Полиција је ушла чак и у олтар, а задржали су се у исповедаоници, обилазили монашко гробље, силазили у подруме, трапове за кромпир, снимали и редом све фотографисали, тврди портал на основу сведочења једног од монаха.
Након тога, инспектори су, према истим наводима, телефоном контактирали тужитељку Основног државног тужилаштва у Беранама Јадранку Мићовић, која је тражила да митрополита Методија питају „где крије Павла Ђуришића“.
Портал преноси да је митрополит одговорио:
Та реченица брзо је одјекнула као топовски плотун и како се тврди, у манастиру старом 800 година за вернике је звучала као одјек времена кад су монахе и свештенство хапсили због вере и памћења, наводи се у тексту.
Након безуспешне потраге, полиција је напустила манастир без даљих мера.
„Али то што су ушли у олтар, у исповједаоницу – то се не заборавља“, рекао је један очевидац.
Ко демонстрира силу против СПЦ на северу Црне Горе?
Поступак је започет након одлуке ванрасправног већа Основног суда у Беранама о „привременом одузимању споменика“ у предмету који се води против Вујадина Добрашиновића, оптуженог за неовлашћено подизање обележја. Судија Дубравка Поповић је претходно више пута одбијала захтев тужилаштва. Затим је предмет преузело друго веће и донело другачију одлуку.
Упад у манастир изазвао бројне реакције у јавности, уз питање да ли је претрес духовног центра Српске Православне Цркве био неопходан и ко је донео одлуку о таквом поступању.
Манастир који вековима стоји као сведок историје, преживевши Турке, Аустроугаре, светске ратове и комунизам, седиште је Митрополије будимљанско-никшићке која се поново среће са својеврсним прогонима – од стране државних репресивних структура.
Црногорска држава се не бави бројним накупљеним проблемима, већ се обрачунава са споменицима и духовним наслеђем – Срба и СПЦ, како се чини, посебно.
Митрополит Методије је, по сведочењу извора, поступак дочекао мирно и без отпора, сам отварајући сва врата пред инспекторима лично, без страха и огорчења.
Поручио је тужитељки да чува Ђуришића у срцу, и те су речи одмах добиле крила као симбол отпора према покушајима брисања сећања, историје и идентитета од стране државне бирократије.
Сам Ђуришић за неке остаје споран, а за многе друге остаје симбол отпора, страдања и вере. Усташе су га заробиле у мају 1945, док је бранио збег у ком су земљу покушавали да напусте тадашњи митрополит Јоаникије, око 75 припадника свештенства и више од четиристо душа обичних људи, који су хтели да побегну од комунистичког терора. Умро је мученичком смрћу у Јасеновцу, где су се усташки кољачи дичили његовом одсеченом главом.
Подсећамо, СПН је писао о тврдњама историчара да је Црна Гора је једино место у Европи где је више људи страдало од комуниста него од окупатора.
Pročitajte takođe
Манастир Ораховица: Две искушенице замонашиле се после више од четири века
Митрополит Атанасије замонашио је искушенице Христину и Георгину у манастиру Светог Георгија у Мажићима, прво монашење после четири века.
Како Црква говори у јавном простору секуларног друштва
Предавање о мисији Цркве у јавној сфери одржано је у Београду, у оквиру Мисионарског семинара, са освртом на дијалог вере и савременог секуларног друштва.
Савремена археологија: Нова открића о хришћанском наслеђу српских земаља
Предавање др Дејана Радичевића о савременим археолошким истраживањима у српским земљама оставило је снажан утисак. Посебно се осврнуо на три значајна локалитета.
Сећање које обавезује: помен припадницима 72. бригаде
У касарни „Растко Немањић“ у Панчеву служен је помен погинулим и преминулим припадницима 72. бригаде за специјалне операције.
Митрополит Јован: Човек без Бога не може ништа добро да учини!
Храм Светог Пантелејмона у Станову је прославио своју славу.
У манастиру Дубница прослављена ктиторска слава
Mанастир Дубница код Нове Вароши обележио је ктиторску славу.