Патријарх Порфирије: Ни богатство ни сиромаштво нису препрека спасењу

Патријарх Порфирије служи у Саборном храму у Београду. Фото: СПЦ

У Саборном храму Св. арханђела Михаила у Београду, Патријарх српски Порфирије служио је свету Литургију на дан Светог мученика Нестора, 9. новембра 2025. Том приликом, читано је јеванђељско зачало о богаташу и убогом Лазару. Патријарх је присутном верном народу објаснио значење ове јеванђељске приче.

Наиме, та јеванђељска прича није позив на социјалну једнакост, већ на духовно преумљење, рекао је патријарх Порфирије. Господ, како је нагласио, није дошао да мења друштвене прилике, већ да човеку открије реалност Царства Небеског које је већ присутно међу нама.

Однос човека према Богу и ближњима, а не количина иметка, одређује његову вечну судбину. Богатство и сиромаштво нису ни казна ни награда, већ прилика за духовни раст. А главна поука је у томе како ће се човек понашати у околностима које му је Бог дао, открива његову унутрашњу веру и љубав.

Патријарх је подсетио да постоје многи имућни људи који, живећи по Христовој речи, у тајности чине милосрђе, помажу болесне и утешу тужне, не тражећи славу. Бог им је, како је рекао, дао иметак не ради самозадовољства, него да би га употребили као дар којим потврђују веру и благодарност.

С друге стране, ни сиромаштво само по себи није врлина, него смирење и предање Богу у свим приликама живота. Зато богаташ није осуђен због богатства, већ зато што није имао љубави. Исто тако и Лазар – спасен је зато што је у сиромаштву сачувао смирење и веру.

Патријарх је нагласио да су Закон, пророци и заповести дати човеку као путоказ, али да то није списак наредби. То је опис начина Христовог живота на који је позван сваки хришћанин.

Живот у Христу није само подражавање, већ истинско учешће у Његовој љубави и жртви. Управо у том учешћу крије се кључ за разумевање тајне Христове: покајање.

Покајање је, према патријарховим речима, улаз у Царство Божје, јер оно човека враћа свести да без благодати не може ништа.

Покајању претходи врлина коју су свети Оци називали „сећање на смрт“, подсетио је архијереј. То није страх од краја, већ духовно отрежњење које човека подстиче на подвиг и ревност.

Сећати се да је живот пролазан значи живети свесно, одговорно и с вером у Васкрсење. У том сећању и у покајању човек препознаје да није сам себи довољан, да му је потребна благодат Духа Светог и да без заједнице са Телом Христовим, Црквом – нема духовног живота.

На крају, патријарх Порфирије поручио је да хришћанин треба непрестано да живи у духу покајања, да све што има приноси Богу као дар и благодарност, и да, колико год било тешко, сведочи љубав према сваком човеку.

Само тако, закључио је, можемо се надати да ћемо се и ми, попут Лазара, наћи у наручју Авраамовом и славити Бога у вечности.

СПН је раније писао о поуци патријарха Порфирија како волети све људе без изузетка.

Pročitajte takođe