Сто година Путникова – прича о најмлађем селу на југу Баната

Освештавање новог крста у Путникову. Фото: Политика

Освештавање новог крста у Путникову. Фото: Политика

Путниково је најмлађе и једно од најмањих села југа Баната. Село је добило име по теретном броду „Војвода Путник“ који је, 1924. довезао колонисте, а одлуку о имену донела је Краљевина Југославија на предлог општинског лекара др Славка Каменковића. Данас броји око стотину мештана и осамдесетак кућа, углавном потомака досељеника који су пре сто година пристигли у ове крајеве.

Прве куће подигнуте су на потезу Бунарје, на земљишту које су добили од државе. Историјски записи бележе да је прву кућу изградио Лука Лазић, а убрзо су му се придружиле породице Миловановић, Радовановић, Пејић, Остојић, Шандоровић, Кажаревић, Стојановић, Кинђић, Станојевић, Бебић, Стојаковић и Васић.

Убрзо након њих стигли су и добровољци из Првог светског рата – једни из Суње, други из Црне Горе – о чему сведочи спомен-чесма у центру села. Управо на том месту ове године је одржана прослава једног века постојања Путникова.

Свечаност, организована под слоганом „Само слога село нам спасава“, окупила је мештане и госте који су најпре положили венце на споменик војводи Радомиру Путнику, а затим присуствовали освећењу новог крста – поклону породице Перишић.

Чин је обавио свештеник Веселин Тодоровић, нагласивши значај вере и заједништва у очувању малих средина. Прослави су присуствовали представници локалне самоуправе на челу са председником Општине Ковачица Петром Вишњичким, а у просторијама Културно-просветног друштва „Бранислав Нушић“ одржан је пригодан програм и подељене су захвалнице свима који су помогли обележавање јубилеја.

Историјски записи бележе да су мештани од почетка настојали да створе услове за школовање деце. Непосредно по доласку у нови крај, изборили су се да им држава издвоји 45.000 динара за изградњу школе како деца не би пешачила пет километара до Уздина. Објекат је подигнут 1934, а први учитељ, Борисав Гичков, започео је наставу већ наредне године. Према попису из 1935. село је имало 49 домова и 172 становника, док их је 2011. било око 200, а данас упола мање.

Као и у већини војвођанских села, млади све чешће одлазе, а у последњој деценији у Путниково долазе нови купци – углавном Београђани који за малу цену купују куће и имања.

Једна од најважнијих тековина Путникова је и храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Село га је подигло сопственим снагама и добровољним прилозима које су мештани сакупљали широм земље. Црква је освећена 1. јануара 1939, а иконостас је наредне године израдио руски сликар Владимир Зелински. Данас је та богомоља духовно средиште села у којем се, међутим, све ређе чује плач новорођенчади или обавља крштење – што осликава смену епоха и тихо нестајање банатских села.

СПН је раније писао војном манастиру Свете Петке Иверице, који чува тајну 12 невеста.

Марсејски атентат: Пуцањ у краља који је потресао Европу

Убиство краља Александра Карађорђевића у Марсеју 9. октобра 1934. године изменило је ток балканске историје и уздрмало крхки европски мир у уводу новог светског рата.

Најава Великог рата: Аустроугарска анексија Босне и Херцеговине

Анексија Босне и Херцеговине 5. октобра 1908. године гурнула је Европу на ивицу рата, поставивши темеље за Први светски рат који је избио свега шест година касније.

Ослобођење Лознице 1810. године: Велика победа устаника

На дан 2. октобра 1810. године српски устаници предвођени Карађорђем ослободили су Лозницу и извојевали једну од највећих победа у Првом српском устанку.

Милан Ракић: Песник, дипломата и косовски витез

Милан Ракић је спојио париску елеганцију и дипломатију са дубоким родољубљем. Он је стварао бесмртну поезију с пушком у руци, ослобађајући Приштину.

Сто шест година од упокојења митрополита Митрофана Бана

Његову службу обележиле су реформе црквене управе, уређење положаја свештенства и старање о светињама Цетињске митрополије

Маричка битка: Крваво предвечерје Косовског боја 1371.

Пораз Мрњавчевића на Марици 1371. изменио је ток балканске историје. Изненадни ноћни препад Османлија код Черномена означио је почетак краја Српског царства.