Сто година Путникова – прича о најмлађем селу на југу Баната
Освештавање новог крста у Путникову. Фото: Политика
Путниково је најмлађе и једно од најмањих села југа Баната. Село је добило име по теретном броду „Војвода Путник“ који је, 1924. довезао колонисте, а одлуку о имену донела је Краљевина Југославија на предлог општинског лекара др Славка Каменковића. Данас броји око стотину мештана и осамдесетак кућа, углавном потомака досељеника који су пре сто година пристигли у ове крајеве.
Прве куће подигнуте су на потезу Бунарје, на земљишту које су добили од државе. Историјски записи бележе да је прву кућу изградио Лука Лазић, а убрзо су му се придружиле породице Миловановић, Радовановић, Пејић, Остојић, Шандоровић, Кажаревић, Стојановић, Кинђић, Станојевић, Бебић, Стојаковић и Васић.
Убрзо након њих стигли су и добровољци из Првог светског рата – једни из Суње, други из Црне Горе – о чему сведочи спомен-чесма у центру села. Управо на том месту ове године је одржана прослава једног века постојања Путникова.
Свечаност, организована под слоганом „Само слога село нам спасава“, окупила је мештане и госте који су најпре положили венце на споменик војводи Радомиру Путнику, а затим присуствовали освећењу новог крста – поклону породице Перишић.
Чин је обавио свештеник Веселин Тодоровић, нагласивши значај вере и заједништва у очувању малих средина. Прослави су присуствовали представници локалне самоуправе на челу са председником Општине Ковачица Петром Вишњичким, а у просторијама Културно-просветног друштва „Бранислав Нушић“ одржан је пригодан програм и подељене су захвалнице свима који су помогли обележавање јубилеја.
Историјски записи бележе да су мештани од почетка настојали да створе услове за школовање деце. Непосредно по доласку у нови крај, изборили су се да им држава издвоји 45.000 динара за изградњу школе како деца не би пешачила пет километара до Уздина. Објекат је подигнут 1934, а први учитељ, Борисав Гичков, започео је наставу већ наредне године. Према попису из 1935. село је имало 49 домова и 172 становника, док их је 2011. било око 200, а данас упола мање.
Као и у већини војвођанских села, млади све чешће одлазе, а у последњој деценији у Путниково долазе нови купци – углавном Београђани који за малу цену купују куће и имања.
Једна од најважнијих тековина Путникова је и храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Село га је подигло сопственим снагама и добровољним прилозима које су мештани сакупљали широм земље. Црква је освећена 1. јануара 1939, а иконостас је наредне године израдио руски сликар Владимир Зелински. Данас је та богомоља духовно средиште села у којем се, међутим, све ређе чује плач новорођенчади или обавља крштење – што осликава смену епоха и тихо нестајање банатских села.
СПН је раније писао војном манастиру Свете Петке Иверице, који чува тајну 12 невеста.
Pročitajte takođe
Кравица, крвави Божић 1993: Незаборављене ране, неправде и губици
Муслиманске снаге из Сребренице у нападу на Кравицу убиле су 49 мештана, раниле 86 и оставиле око 1.000 становника без домова. За те злочине још нико није одговарао.
Туциндан најављује Божић и уводи дом у празничне дане
Туциндан, народни празник који претходи Бадњем дану и Божићу, обележава се данас као увод у најрадосније хришћанске празнике.
СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији
КИЦ СПОНА у Северној Македонији обележава 20 година рада, током којих је изградио препознатљиву улогу у култури, информисању и очувању идентитета српске заједнице.
Јездић одиграо „Књигу о Милутину“ за Хуманитарни фонд „Привредник“
У Звездара театру у Београду одржана је добротворна представа Ненада Јездића, чији је приход намењен Хуманитарном фонду „Привредник“.
Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара
У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеном архивом“, посвећена историји и наслеђу Кола српских сестара.
Београд међу првима: Како су покретне слике стигле у престоницу?
Данас је тачно 96 година од приказивања првог тон филма у Београду, само месец дана после његове светске премијере, док је први (неми) филм уопште приказан 1896.