Чудеса светог Луке и настанак првих икона Богородице

Свети апостол Лука. Фото: Источник

Рођен у античкој Антиохији Сиријској, свети Лука од младости се посветио учењу и науци. Образовао се у грчкој философији, медицини и уметности живописа, те је поред матерњег, одлично владао египатским и грчким језиком. Трагајући за истином, стигао је у Јерусалим у време када је Господ Исус Христос проповедао међу људима. Његово срце, отворено за светлост и истину, препознало је у Христу живог Бога, те је постао Његов ученик и један од Седамдесеторице апостола које је Спаситељ послао на проповед.

Свети Лука је међу првима гледао лице Христово и слушао Његове речи. После страдања и Васкрсења Господњег, био је сведок једног од најчудеснијих догађаја – јављања Васкрслог Христа на путу у Емаус. О томе је оставио сведочанство у свом Јеванђељу.

Испуњен вером и Духом Светим, Лука је потом кренуо да проповеда Јеванђеље у Антиохији, Севастији и широм грчких земаља. Према предању, из Севастије је понео десну руку светог Јована Крститеља – руку којом је Господ крштен у Јордану – и однео је као велику светињу у Антиохију.

Убрзо постаје сапутник и сарадник светог апостола Павла, с којим путује у Македонију, Грчку и Италију, ширићи реч Божију и оснивајући Цркве.

Лука је био не само апостол и проповедник, већ и лекар душе и тела.

Пратио је апостола Павла у његовим тешким путовањима, био сведок његовог страдања и мученичке смрти у Риму. Управо у време боравка у Риму написао је своје Јеванђеље и књигу Дела апостолска, дела која су, по сведочењу Цркве, настала под духовним руководством и благословом самог апостола Павла.

После Павловог мучеништва, Лука наставља своју мисију по Италији, Далмацији, Галији и Македонији, а потом и у Египту, где је проповедао у Тиваиди и Александрији. Према предању, у дубокој старости, с осамдесет четири године, пострадао је за Христа – обешен о маслину у беотијском граду Тиви.

Његове мошти су се прославиле бројним чудесима, нарочито исцељењима болесних, а у 4. веку пренете су у Цариград. Једно од најпознатијих чуда догодило се приликом њиховог преношења, када је дворски евнух Анатолије, дотакнувши се кивота са светим моштима, моментално исцељен од тешке болести.

Свети Лука се у историји Цркве прославио не само као апостол и лекар, већ и као први хришћански сликар.

Прве иконе Пресвете Богородице са Богомладенцем Христом, као и иконе светих апостола Петра и Павла по предању насликао је управо апостол Лука. Кад је Богородици показао те прве иконе, она је благословила његов рад речима: „Благодат Рођеног од мене и моја нека буду с овим иконама.“

Тако је свети апостол и еванђелист Лука поставио темеље хришћанског иконописа, спајајући реч и слику у сведочанство Божије славе и љубави, оставивши Цркви наслеђе које вековима надахњује веру и молитву верних.

Свети јеванђелист Лука је крсна слава у Срба.

СПН је раније писао о Светом апостолу љубави – Јовану Богослову.

Pročitajte takođe

Пастир који није напустио стадо: Свети митрополит Петар Дабробосански

Свети митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) остао је вечни симбол непоколебљиве вере и жртвене љубави, деливши до последњег часа страдање и судбину српског народа у Босни и Херцеговини.

Како је Свети Јован Крститељ пострадао због истине

Црква се сећа Усековања главе светог Јована Крститеља, који је пострадао јер је пред Иродом без страха осудио његово безакоње, остајући до краја веран Божјој истини.

Богородица Владимирска: чудотворна икона која спасава народ кроз векове

Икона Богородице Владимирске вековима је штит и духовни темељ народа, а њено чудесно спасење Москве од Тамерлана 1395. свечано се слави 8. септембра.

Свети Адријан и Наталија: Брачна љубав крунисана мучеништвом

Црква 8. септембра слави свете мученике Адријана и Наталију, који су остали пример вере и светости брака.

Свети нерукотворени лик Господа Исуса Христа: чудесна прича о Светом убрусу

Празник Преноса нерукотвореног лика Господа Исуса Христа, који се у православном календару обележава 29. августа (16. августа по старом календару).

Успење Пресвете Богородице: Мајка која никада не оставља свет

Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о избору између човекове воље и воље Божје и њиховом месту у молитви.