Синиша Бувач: Христианизовани и нехристианизовани обичаји у Срба!

Где престаје паганство, а почиње хришћанство? Фото: СПН

Која је суштина празновања обичаја и како се српски народ непотребно расправља око тога како обичаји треба да се славе и обележавају. Уживајте!

У среду, 15. октобра 2025. године отац Синиша говорио је екслузивно за српски СПН.

Свештеник се на почетку разговора дотакао обичајног права у православљу. Све оно што је паганско треба бити изоловано у односу на православље. Треба бити сачувано оно што је традиција и идентитет једног народа.

"Све оно што је паганско треба бити изоловано од хришћанске православне цркве. Док све оно што је традиција српског, руског, украјинског, румунског или било ког другог народа што чува идентитет треба бити сачувано. "

Отац Синиша напомиње да примивши православље, самим тим и печат дара Духа Светога сви пагански обичаји требају бити исхристианизовани. Уместо пагаснких богова добили смо хришћанске светитеље.

"Славе су један вид наше културе, нашег етоса, нашег Богопознања, да би умилостивили Светитеља, који ће нам дати берићетно пребивалиште на земљи. Кад то кажем, кажем то исхристианизовано.

То је оно што уместо богова Перуна или Световида славимо светитеље.Зато што смо хришћани, крштени смо и добили смо печат дара Духа Светога."

Даље он каже како не можемо мешати бабе и жабе и да поштујемо и паганске и хришћанске обичаје. Хришћанство је старије од паганштине. Све оно што је христианизовано треба спроводити у дело, а оно паганско избацивати.

"Не можемо да мешамо бабе и жабе! Да поштујемо паганске обичаје, који су нажалост код нас укорењени. Хришћанство је ипак старије, стога треба дати предност хришћанству, а не паганштини. Све оно што је христианизовано треба се спроводити у дело. Све оно што је паганско да куцнемо у дрво или нешто томе слично треба се избацивати."

Свештеник Синиша је потом говорио о главном проблему обележавања празника или крсне славе. Проблем је у обичајима, који нису исхристианизовани.

Ми Словени увек поушавамо да докажемо да смо најпаметнији и да смо у праву. Тако настаје гордост код људи. Главна разлика је у томе да ли је обичај христианизован или не. Тих разлика морамо бити свесни.

"Ми Словени покушавамо увек да докажемо да смо најпаметнији. Све оно што ми кажемо то је евидентно и то пласирамо у јавност. Самим тим се код људи појављује гордост да је њихов обичај најстарији и најисправнији. Закчољица је у томе је ли обичај христианизован или не. То су разлике којих морамо бити свесни. Као небо и земља. Да ли се клањамо неким паганским боговима или Христу."

Током разговора отац Синиша се осврнуо и на сам чин прослављања Бадње вечери. Како је нажалост ту све мање присутна молитва, а све више се акценат ставља неке друге ствари попут пића,хране и празних разговора.

"Поставља се питање колико је заправо присутна ту молитва? Ту имате кувано вино и ракију, посну трпезу и на то се ставља акценат. Код многих се не ставља акценат на молитву и сам тај свети чин. Где се бадњак прелива вином и пшеницом посипа. Већ дајемо акценат на јело и пиће. Односно, стомакоугађање. Не видимо позадину приче. Битно је да смо се ми ту појавили. Да причамо једни са другима док свештеник чита молитве. Да осеђујемо једни друге и водимо аброве. Нема Богоугодних конверзација. Све буде некако клот. Славите обичаје како треба! Или да радимо како треба и по Јеванђељу или немојмо славити уопште."

Он даље појашњава како се не може на две столице седети и славити и паганске и хришћанске обичаје. Не можемо имати два господара и служити Богу и Мамону. Или смо послушни једноме или смо послушни другоме! Треба да се духовно отрезнимо и изаберемо пут којим ћемо да ходимо ма колико он био трновит. Ми се на Божић и Бадње вече бавимо небитним стварима! Већина гледа само шта се налази на столу и не занима их молитва.

За крај разговора свештеник је говорио о можда и највећој бољки српског народа, а то је како је и када правилно ломити чесницу да ли на Бадње вече или на Божић.

Он је подвукао како су оба правилна докле год је ту присутна молитва!

"Ломљење чеснице се негде дешава на Бадње вече, негде на Божић. Сто села сто обичаја! Исправно је и једно и друго јер је молитва ту присутна. Дешава се нека полемика међу људима како је правилно. Ма, правилно је људи и једно и друго! Ако изгубимо традицију изгубили смо идентитет, само традиција мора бити христианизована! Све остало је неважно! Људи, који долазе у друга места и доносе своје обичаје не треба да терају друге да прихвате њихове обичаје. Ти не смеш да се мешаш у то! Такав је Устав Цркве!"

Свештеник још једном подвлачи и наглашава како не треба да се оптерећујемо тим стварима! Најгоре је што се људи тим стварима оптерећују. Најбитнија је молитва и трезвеност душе. Сад ми како ћемо то да обаавимо то је на нама самима. Битно је само да буде молитвено испраћено!

Раније је СПН писао о проблему неопаганизма у Србији, Русији и Украјини.

Pročitajte takođe