Ђурђевдански крст у Крагујевцу – символ хришћанског идентитета града

Ђурђевдански крст. Фото: ФБ Манастир Острог и Православље

Ђурђевдански крст је велики споменик који се од 2010. уздиже на улазу у Крагујевац, на „острву“ кружног тока у приградском насељу Петровац. Осим уметничке вредности, тај крст има и дубоку симболичку поруку. Крагујевац је од 1818. до 1841. године био престоница модерне Србије, а градска слава – Ђурђевдан, обележава се у знак сећања на тај историјски период.

Крст на улазу у град подсетник је на православну традицију и историјску улогу града у формирању српске државе.

Видљив са магистралног пута, Ђурђевдански крст поздравља пролазнике и представља прво хришћанско обележје које уочавају при уласку у град.

Висок је 18 метара, а највећи распон му је 11 метара. Са постаментом од 2,7 метара, овај крст постаје једно од највидљивијих хришћанских обележја града.

Крст је израђен од белог ливеног бетона и поштује канонско предање Цркве. На предњој страни, окренутој према Баточини, налази се барељеф Распећа, висине шест метара, док се на задњој страни истиче икона Светог Ђорђа, заштитника града, пречника 2,6 метара. Аутор тог дела је крагујевачки вајар Зоран Илић, а постављање крста финансирао је град Крагујевац уз донације верника.

Од постављања, Ђурђевдански крст постао је синоним за духовну и културну вредност Крагујевца.

Често је осветљаван поводом градских манифестација и важних датума, а током „љубичастог новембра“ служи као симбол подршке превремено рођеној деци. Кроз свој изглед и положај, крст спаја историју, веру и културни идентитет града, постајући трајни знак повезаности Крагујевца са прошлошћу и његовим хришћанским коренима.

СПН је раније писао о крсту Светог Јована Владимира који већ хиљаду година уједињује народ.

Pročitajte takođe