Први у историји: Србин Радоје Љутовац 1915. оборио авион из топа

Радоје Рака Љутовац. Фото: ST

Био је то први успех противваздушне артиљерије у Србији и свету, а догађај је у Војсци Србије установљен као Дан рода Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства.

Љутовац, ветеран Балканских ратова, био је у саставу допунског артиљеријског батаљона „Танаско Рајић“ и део новоформиране противваздушне батерије на Метином брду.

Тог 30. септембра 1915, у преподневним сатима, тројка аустроугарских авиона напала је Крагујевац, бомбардујући Војно-технички завод, железничку станицу и градске објекте.

Радоје, тада у саставу допунског артиљеријског батаљона „Танаско Рајић“ и новоформиране противваздушне батерије на Метином брду, бранио је виталне градске објекте. Модификованим турским топом, заробљеним у Балканским ратовима, директним хицем из првог покушаја погодио авион марке Ферман из првог покушаја. Погинули су пилоти капетан фон Шефер и официрски приправник Отон Криш.

Немци су се тад толико уплашили тог „тајног и моћног српског оружја“, да су одмах повукли све авионе са српског неба.

За подвиг је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен у чин каплара. Његов херојски пут наставио се преко албанских и метохијских планина, до Крфа, Солунског фронта и пробоја фронта септембра 1918. На Солунском фронту добио је чин наредника.

Након рата отворио је трговинску радњу у Трстенику и живео скромно до смрти 1968. године. Његови лични предмети и ордење чувају се у Народном музеју у Крушевцу, а њему у част подигнути су споменици у родној Пољни, Трстенику и на Метином брду.

Догађај обарања авиона и његов подвиг обележавају артиљеријско-ракетне јединице Србије као Дан рода.

Љутовац је остао упамћен као витез Карађорђеве звезде, први српски артиљерац који је из топа оборио авион и трајно обележио историју војне противваздушне одбране, ставивши је уопште на карту светске војне историје.

СПН је раније писао о деки Ђорђу Михаиловићу, легендарном чувару војног гробља на Зејтинлику.

Pročitajte takođe

Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици

Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.

Народни обичаји: Беле покладе – најсвечаније у току године

Последње седмице пред Велики Васкршњи пост у Беле покладе (недељни дан пред почетак поста), народ се уз праштање и весеље и дружење спрема за подвиг.

Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу

Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.

Заштита српског наслеђа: Зборник о средњевековним рукописима Босне и Хума

У Крипти Храма Светог Саве у Београду биће представљен научни зборник посвећен српским средњовековним рукописним споменицима из Босне и Хума.

Проф. др Лидија Томић: „Октоих“ – научни стуб језика и књижевности

Недавно објављени 16. број часописа „Октоих“ потврдио је његов научни значај и место међу релевантним филолошким публикацијама, истакла је проф. др Лидија Томић.

Проф. др Лидија Томић: Српски језик у Црној Гори под притиском

Питање статуса српског језика у Црној Гори и даље је кључна тема научних и културних расправа, упозорила је проф. др Лидија Томић.