Први у историји: Србин Радоје Љутовац 1915. оборио авион из топа

Радоје Рака Љутовац. Фото: ST

Радоје Рака Љутовац. Фото: ST

Био је то први успех противваздушне артиљерије у Србији и свету, а догађај је у Војсци Србије установљен као Дан рода Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства.

Љутовац, ветеран Балканских ратова, био је у саставу допунског артиљеријског батаљона „Танаско Рајић“ и део новоформиране противваздушне батерије на Метином брду.

Тог 30. септембра 1915, у преподневним сатима, тројка аустроугарских авиона напала је Крагујевац, бомбардујући Војно-технички завод, железничку станицу и градске објекте.

Радоје, тада у саставу допунског артиљеријског батаљона „Танаско Рајић“ и новоформиране противваздушне батерије на Метином брду, бранио је виталне градске објекте. Модификованим турским топом, заробљеним у Балканским ратовима, директним хицем из првог покушаја погодио авион марке Ферман из првог покушаја. Погинули су пилоти капетан фон Шефер и официрски приправник Отон Криш.

Немци су се тад толико уплашили тог „тајног и моћног српског оружја“, да су одмах повукли све авионе са српског неба.

За подвиг је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен у чин каплара. Његов херојски пут наставио се преко албанских и метохијских планина, до Крфа, Солунског фронта и пробоја фронта септембра 1918. На Солунском фронту добио је чин наредника.

Након рата отворио је трговинску радњу у Трстенику и живео скромно до смрти 1968. године. Његови лични предмети и ордење чувају се у Народном музеју у Крушевцу, а њему у част подигнути су споменици у родној Пољни, Трстенику и на Метином брду.

Догађај обарања авиона и његов подвиг обележавају артиљеријско-ракетне јединице Србије као Дан рода.

Љутовац је остао упамћен као витез Карађорђеве звезде, први српски артиљерац који је из топа оборио авион и трајно обележио историју војне противваздушне одбране, ставивши је уопште на карту светске војне историје.

СПН је раније писао о деки Ђорђу Михаиловићу, легендарном чувару војног гробља на Зејтинлику.

Други косовски бој 1448: Судбоносни окршај хришћана и муслимана

Битка на Косову 1448. године означила је нови суров покушај хришћанске Европе да заустави османско напредовање и трајно је изменила геополитичку судбину Балкана.

Чедомиљ Мијатовић: Српски дипломата, историчар и чувар Цркве

Чедомиљ Мијатовић, знаменити српски дипломата, историчар и државник, посветио је свој живот одбрани националних интереса и очувању православне верске баштине.

Надежда Петровић: Сликарка која је променила српску уметност

Рођењем Надежде Петровић 12. октобра 1873. године, српска култура добила је велику уметницу чији су модернистички рад и патриотизам трајно обележили историју нашег народа.

Марсејски атентат: Пуцањ у краља који је потресао Европу

Убиство краља Александра Карађорђевића у Марсеју 9. октобра 1934. године изменило је ток балканске историје и уздрмало крхки европски мир у уводу новог светског рата.

Најава Великог рата: Аустроугарска анексија Босне и Херцеговине

Анексија Босне и Херцеговине 5. октобра 1908. године гурнула је Европу на ивицу рата, поставивши темеље за Први светски рат који је избио свега шест година касније.

Ослобођење Лознице 1810. године: Велика победа устаника

На дан 2. октобра 1810. године српски устаници предвођени Карађорђем ослободили су Лозницу и извојевали једну од највећих победа у Првом српском устанку.