Први у историји: Србин Радоје Љутовац 1915. оборио авион из топа

Радоје Рака Љутовац. Фото: ST

Био је то први успех противваздушне артиљерије у Србији и свету, а догађај је у Војсци Србије установљен као Дан рода Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства.

Љутовац, ветеран Балканских ратова, био је у саставу допунског артиљеријског батаљона „Танаско Рајић“ и део новоформиране противваздушне батерије на Метином брду.

Тог 30. септембра 1915, у преподневним сатима, тројка аустроугарских авиона напала је Крагујевац, бомбардујући Војно-технички завод, железничку станицу и градске објекте.

Радоје, тада у саставу допунског артиљеријског батаљона „Танаско Рајић“ и новоформиране противваздушне батерије на Метином брду, бранио је виталне градске објекте. Модификованим турским топом, заробљеним у Балканским ратовима, директним хицем из првог покушаја погодио авион марке Ферман из првог покушаја. Погинули су пилоти капетан фон Шефер и официрски приправник Отон Криш.

Немци су се тад толико уплашили тог „тајног и моћног српског оружја“, да су одмах повукли све авионе са српског неба.

За подвиг је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен у чин каплара. Његов херојски пут наставио се преко албанских и метохијских планина, до Крфа, Солунског фронта и пробоја фронта септембра 1918. На Солунском фронту добио је чин наредника.

Након рата отворио је трговинску радњу у Трстенику и живео скромно до смрти 1968. године. Његови лични предмети и ордење чувају се у Народном музеју у Крушевцу, а њему у част подигнути су споменици у родној Пољни, Трстенику и на Метином брду.

Догађај обарања авиона и његов подвиг обележавају артиљеријско-ракетне јединице Србије као Дан рода.

Љутовац је остао упамћен као витез Карађорђеве звезде, први српски артиљерац који је из топа оборио авион и трајно обележио историју војне противваздушне одбране, ставивши је уопште на карту светске војне историје.

СПН је раније писао о деки Ђорђу Михаиловићу, легендарном чувару војног гробља на Зејтинлику.

Pročitajte takođe

Кругови светлости у летњој ноћи: древни обичај – нематеријално наслеђе Срба

Паљење петровданских лила један је од најстаријих народних обичаја у Срба. Од 2017. је у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа Србије.

Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 3 део

Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.

Духовни хоризонти Николе Тесле: Вера као извориште генијалности

Десетог јула 2026. навршило се 170 година од рођења Николе Тесле.

Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 2. део

Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.

Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 1 део

Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.

Свети Вид: исцелитељ, заштитник очију и страдалник за Христа

Светитељ, који је дубоко уткан и урођен у српској народној традицији.