Војвода Војин Танкосић – мајор који се „венчао за Србију“

Војвода Воја Танкосић, српски официр и патриота. Фото: Курир

Војин Танкосић рођен је 1880. у селу Рукладе крај Ваљева, а као дечак преселио се у Београд где је завршио гимназију и Војну академију. Одмах по распоређивању у 6. пешадијски пук започела је његова војна каријера, која ће се претворити у низ драматичних историјских епизода на Балкану.

Танкосић је био један од оснивача тајне организације „Уједињење или смрт“, познате као Црна Рука. За заслуге у војним операцијама добио је Орден Карађорђеве звезде са мачевима, а због помагања устаника у Вардарској Македонији носио је титулу четничког војводе. Важио је за преког, али правичног старешину, који је мрзео непоштене политичаре и бескомпромисно се обрачунавао са лоповима. Како је говорио, „венчао се за Србију“, остајући без породице и жена.

Последње године његовог живота обележио је Први светски рат. Тешко је рањен 31. октобра 1915. на Игришту код Великог Поповића и преминуо два дана касније, 2. новембра.

Његов гроб је откривен од стране непријатеља, а тело је после Првог светског рата пренето на Ново гробље у Београду.

Војин Танкосић остаје упамћен као човек храбрости, одлучности и деловања из сенке, учесник Мајског преврата, Балканских ратова и Сарајевског атентата, један од оних који су својим делима обележили модерну српску историју.

СПН је раније писао о Полу Ђуришићу, унуку војводе Павла.

Pročitajte takođe

Кравица, крвави Божић 1993: Незаборављене ране, неправде и губици

Муслиманске снаге из Сребренице у нападу на Кравицу убиле су 49 мештана, раниле 86 и оставиле око 1.000 становника без домова. За те злочине још нико није одговарао.

Туциндан најављује Божић и уводи дом у празничне дане

Туциндан, народни празник који претходи Бадњем дану и Божићу, обележава се данас као увод у најрадосније хришћанске празнике.

СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији

КИЦ СПОНА у Северној Македонији обележава 20 година рада, током којих је изградио препознатљиву улогу у култури, информисању и очувању идентитета српске заједнице.

Јездић одиграо „Књигу о Милутину“ за Хуманитарни фонд „Привредник“

У Звездара театру у Београду одржана је добротворна представа Ненада Јездића, чији је приход намењен Хуманитарном фонду „Привредник“.

Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара

У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеном архивом“, посвећена историји и наслеђу Кола српских сестара.

Београд међу првима: Како су покретне слике стигле у престоницу?

Данас је тачно 96 година од приказивања првог тон филма у Београду, само месец дана после његове светске премијере, док је први (неми) филм уопште приказан 1896.