Србија на Церу 1914: Од рана у Балканским ратовима, до прве победе у Великом рату

Коњска запрега српске војске у Церској бици. Фото: Профимедиа

Церска битка, вођена од 15. до 20. августа 1914, представља прву савезничку победу у Првом светском рату, и једну од најзначајнијих у историји српског народа.

Извојевана је у тренутку када се чинило да је Србија, тек изашла Балканских ратова, исцрпљена и неспремна за још један сукоб.

Након атентата у Сарајеву, у коме је убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, Аустроугарска је упутила ултиматум Србији. Иако је српска влада прихватила готово све услове, Беч је 28. јула формално објавио рат, што је означило почетак светског сукоба. Очигледно, ултиматум је само узет као изговор.

Већ 29. јула, ратни брод Бодрог отворио је ватру на Београд — први пуцњи Великог рата. Главни удар уследио је 12. августа, када су трупе Пете и Шесте армије Аустроугарске, под командом генерала Оскара Поћорека, прешле Дрину и Саву, заузевши Лозницу и Шабац, с намером да што пре продру ка унутрашњости Србије.

Аустроугарска је очекивала брз успех – рат је називан казненом експедицијом која ће, по замисли, бити готова до рођендана цара Франца Јозефа, 18. августа.

Стратегија генерала Степе Степановића

Српски Генералштаб, на челу са војводом Радомиром Путником, на време је уочио да је главни удар непријатеља с правца Цера.

Командант Друге армије, генерал Степа Степановић, реаговао је одлучно: формирао је ударну групу од Моравске дивизије првог позива и Комбиноване дивизије, и послао их у усиљени марш према Церу.

Први сукоби одиграли су се ноћу, 15. августа, а одлучујућа битка водила се на падинама планине Цер, нарочито код села Текериш.

Борбе су биле изузетно тешке, вођене прса у прса и уз снажну артиљеријску подршку. Генерал Степановић је лично из села Драгиње надгледао ток битке и давао наређења.

Након неколико дана жестоких окршаја, српска војска је нанела одлучујући пораз Аустроугарима. До 20. августа, непријатељске трупе биле су у потпуном повлачењу ка Дрини. Из Шапца су се повукле у ноћи између 23. и 24. августа, а српска војска је тог дана поново била на обали Саве – граници државе.

Значај и последице победе

Према проценама, српске жртве износиле су око 3.000 погинулих и 15.000 рањених, док је аустроугарска страна изгубила преко 8.000 војника, са 30.000 рањених и више од 4.500 заробљених.

Био је то пораз који је уздрмао Беч – уместо брзе победе, доживљено је тешко понижење. Захваљујући вештини и храбрости, генерал Степановић је унапређен у чин војводе, што је био израз највеће војне почасти.

Током повлачења, аустроугарске трупе починиле су бројне злочине над цивилним становништвом у Мачви, Поцерју и другим крајевима. Србија је позвала Арчибалда Рајса, познатог криминолога из Швајцарске, да документује те злочине. Његова сведочанства остала су трајан траг страдања народа у првим данима рата.

Цер у памћењу народа

Церска битка није само војна победа – она је постала историјски и духовни симбол. Ушла је у народно предање као доказ да српски народ, уједињен у одбрани слободе, може победити и бројнијег и технички надмоћнијег непријатеља.

Опевана је у песмама, филмовима, обележена споменицима, и преноси се као део колективног идентитета. У тренутку кад је Србија била под највећим притиском, Цер је вратио наду, охрабрио савезнике и послао поруку целом свету: слобода се не предаје без борбе.

Pročitajte takođe