Мисли наглас: О комплексу ниже вредности и паради геноцида

Годишњица операције „Олуја“ слави се као „Дан победе и домовинске захвалности за акцију Олуја“ у Хрватској. У Србији и Републици Српској, тај дан обележава се као национални дан жалости.У Србији и Републици Српској, тај дан обележава се као национални дан жалости.

Хрватска ће још једном обележити усташким оргијама тај државни празник: Томпсон пева своје геноцидне бљувотине овај пут у Сињу(!).

А подмладак тзв. хрватског ослободилачког покрета (ХОП) поздравиле су нас из Јасеновца, усташком капом са хумке у којој су кости најмање 27.000 српске деце (извор ФБ "Српске новине").

Земље из региона, чланице НАТО пакта скупиле су се на војној паради тзв. Хрватских „обрамбених“ снага (ХОС).

Данас ћемо се присетити неких чињеница и поставити питања на која нисмо чули (задовољавајуће) одговоре. Пошто Хрвати сигурно нису једини.

„Олуја“ је злочин који траје

Злочиначки подухват под називом „војно-полицијска акција Олуја“ био је заједничка операција више ентитета из Хрватске и Босне и Херцеговине. Циљ и резултат био је етничко чишћење Срба – свим средствима – из крајева које су вековима насељавали.

Оно што се често заборавља – а не би смело да се заборави – јесте да су етничком чишћењу тад били подвргнути и Срби из западних делова БиХ.

Српске цивиле из Републике Српске Крајине и Републике Српске нападали су заједно из две државе, с читавом једном предаторском „Алијансом“ за леђима.

Тај злочиначки подухват има много заједничког са злочиначким подухватом у време НДХ.

„Олуја“ у бројкама

Жртве „Олује“ 1995. пре свега били су цивили, стари и немоћни. Готово половина тада несталих Срба била је старија од 60 година. Више од половине су цивили.

Према подацима „Веритаса“ од укупног броја жртава, досад је расветљена судбина нешто више од њих 950, док се као нестали и даље воде више од њих 890. Од тог броја, 630 су цивили, а више од 300 су жене.

Спаљено је и уништено 25.000 кућа, 78 цркава, хиљаде радњи, трговина и других привредних и стотине меморијалних објеката и гробаља.

Међу убијенима су 544 жене, од којих су више од 80% (а то је, прецизно, више од 435) – жене старије од 60 година.

Једна од посебно сурових епизода била је та да су  Хрватски „мигови“ 7. августа 1995. бомбардовали колону српских избеглица на Петровачкој (!) цести.

На Петровачкој цести, од свих места!

Као и у Другом светском рату, под оружјем немачких авиона, гинули су цивили и овај пут.

Све време током „Олује“, дејство хрватских снага је координисала је америчка војна база и специјалне службе стациониране у околини Задра, чувеног усташког легла – од Другог светског рата наовамо.

У избегличкој колони погинуло је деветоро људи, а међу њима четворо деце између узраста 6-13 година.

Борбено-политичка дејства против Срба

На дан 4. августа 1995, око 138.000 припадника напало је Републику Српску Крајину (РСК) уз подршку НАТО-а, јединица Хрватског већа одбране (ХВО), МУП-а Хрватске и Армије Босне и Херцеговине (АБиХ). Дан касније, освојили су главни град РСК, Книн.

Српски цивили имали су заштиту само 31.000 српских војника – углавном локалних становника.

Један део њих били су у бившој ЈНА, и после распада државе, остали су на вековним огњиштима да их бране.

Они су се супротставили далеко бројнијем и боље наоружаном и опремљеном непријатељу.

Све то догодило се упркос чињеници да је РСК била под заштитом УН, и упркос томе што су представници Српске Крајине после преговора у Женеви и Београду прихватили „План 3-4“ (који је био предлог за мирно разрешење сукоба).

Хрватска, као друга страна тих договора, тад је око четврт милиона Срба – цивила, натерала у бег. Они су потражили спас за голи живот у Србији, оставивши све што су имали и стекли за собом, у неповрат.

За њима је пошао и велики број Срба из западних делова БиХ. И ту је било злочина од којих се леди крв у жилама.

Све по угледу на (не)„славну“ прошлост.

Војна парада три деценије касније

Поводом тридесетогодишњице највећег етничког чишћења на тлу Европе од Другог светског рата, у Хрватској је организована војна парада 31. јула 2025.

Сама војна парада је догађај  који се догађа сваких десет година, тако да то није ништа ново.

У паради 2025. учествовале су све гране хрватских „обрамбених“ снага – копнена војска, морнарица и ваздухопловство.

Био је присутан и МУП са својим јединицама и техником.

Парада је имала око 3.100 учесника – војника и осталих, уз учешће око 450 возила.

Почетком јула, потпредседник хрватске владе и министар одбране Иван Анушић био је у Берлину где су му канцелар Мерц и министар одбране Писториус одобрили слање тенкова „Леопард“ ради учешћа у паради. Јер, Хрватска има намеру да набави „Леопарде“.

Толико о раскиду с нацистичком прошлошћу.

На паради су се премијерно појавила и возила Бредли – оклопна борбена возила, затим дронови, камиказе дронови и Барјактари. У ваздуху је било више од 44 летелице ХОС-а, међу којима и десет руских хеликоптера и цела ескадрила (половних) Рафала, купљених од Француске.

И тако, Хрватска се сваких десет година дичи својим новим убиственим „играчкама“.

И то није ништа посебно. Имају их и друге земље.

Хрватски Индекс пише да је према листи коју од 2006. године објављује Глобал Фајерпауер, Хрватска на 74. Месту. Пишу и да је  и од држава бивше Југославије најјача је после Србије, која је заузела 63. место.

У дефилеу су учествовали и НАТО савезници: Албанци, Американци, друштво (не) мало, али одабрано.

Оно, што је, међутим, ново и веома пада у очи јесте дрскост с којом су ХОС уочи параде засолиле стару српску јасеновачку рану.

Чињеница је, то „достигнуће“ – усташтво и његове тековине – за њихове поклонике јесте велико.

Кад немате чим другим да се похвалите и одликујете, онда се хвалите и истичете, оправдавате и „перете“ оно на чему сте расли и чим сте задојени: мржња, крволочност, нечовештво.

И опет, што наш народ каже – чега се паметан стиди, будала се тиме прави важна.

Они с рудиментарним остацима савести, пак, поричу усташтво и његову главну тековину – Србицид (за оне који први пут чују тај термин, то је геноцид над Србима у Другом светском рату; уз Србе су истребљивани и Роми, Јевреји и антифашисти уопште).

И зато заувек ти комплекси. Зато заувек осећај ниже – и истовремено преувеличане вредности.

Зато и постоје „умјетници“ попут крештавог Томпсона.

СПН је раније писао о усташкој оргији с нацистичким поздравима у хрватском главном граду почетком јула. 

Pročitajte takođe