Путовање задужбинама Немањића

У петак, 2. маја новинар српског СПН-а је посетио две велике светиње СПЦ и задужбине владарске династије Немањић: манастир Ђурђеве Ступове и најстарију православну цркву у Србији, Цркву Светих апостола Петра и Павла.

Ђурђеви Ступови су манастир, чији је храм посвећен Светом Ђорђу. Овај манастир се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу.

Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира. Ову светињу је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана изградња је завршена 1171. године, а црква је осликана око 1175. године.

Ктиторски натпис Стефана Немање у Ђурђевим Ступовима из 1170/1171. године је један од ретких споменика тога доба који је датиран, а представља важно сведочанство о почецима српске писмености.

Манастир је уврштен у Светску културну баштину и под заштитом је УНЕСКО-а.

Ова светиња постоји већ преко 845 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен.

У Цркви Светих Апостола Петра и Павла, најстаријој цркви на овим просторима је новинар српског СПН-а је имао прилику да сретне и добије благослов поглавара СПЦ, Његове Светости Патријарха Порфирија.

Ово је једна од најзначајнијих светиња у почетку владавине династије Немањић. У овој цркви Стефан Немања је крштен по православном обреду. У овој светињи су касније крштени принчеви Вукан, Стефан и Растко ( Свети Сава). За време Немањине владавине богумилски покрет се брзо ширио и стицао присталице међу народом и властелом. На једном од сабора, који је одржан у Петровој цркви, одлучено је да се осуди богумилска јерес и искорени.

У присуству властеле, на сабору код Петрове цркве дана 25. марта 1196. године, Немања је предао престо Стефану Првовенчаном, а на истом месту епископ рашки је замонашио Немању и његову жену Ану.

Затим, новинар српског СПН-а је обишао родно место Светог Саве. Ту се такође налази нова прелепа црква посвећена Светом Сави, у којој је Патријарх Порфирије то јутро служио Литургију. Тада се обележавало 850 година од рођења Светог Саве. У непосредној близини нове цркве налазе се темељи старе цркве.

Следећег дана, 3. маја је посетио задужбину српског краља Стефана Уроша Првог.

Фреске манастира Сопоћани су право ремек-дело уметности, што је много година касније Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на УНЕСКО-ву  листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.

Током периода османлијске власти, у 17. веку, манастир је значајно страдао, а обновљен је у првим деценијама 20. века.

Pročitajte takođe