Нова Васкршња песма Појаца храма Св. Матеја – „Васкрс“
Скриншот ЈТ видеа "Васкрс". Извор: ЈТ канал храма Св. Матеја
У сусрет Светлом Васкрсењу Христовом, 19. априла 2025. у поподневним часовима, Појци храма Св. Матеја у Сурчину објавили су нову песму под називом „Васкрс“ на свом Јутјуб каналу.
Песма је компонована и изведена као химна, али у посебно препознатљивом и осећајном старинском српском мелосу.
Аутор текста је Ранко Марковић, док су музику компоновали Александар Ковачевић и Маја Проданић. Аранжман је урадио Александар Ковачевић.
Певали су је Маја Проданић, Милош Ђенић, Огњен Павловић, Милица Ајковић, Ненад Ристић и Александра Војновић. На инструментима били су Марко Којадиновић (фрула), Драган Тодоровић Буца (гитара, бузуки и уд), Александар Ковачевић (клавир), а продукцију вокала урадила је Слађана Ковачевић.
На изради овог аудио и визуелног издања радили су „AK Sound Studio“ и „Retkost Digital“.
ВАСКРС
Пред пећину свету с даровима дошле
Мироносице што Источника траже
Нема тамо оног код кога су пошле
Пуче камен, побегле су Пилатове страже
Пред небеским светлом неста гробна тмина
Јер анђео бели испред њих је стао
Гробница је празна, нема Божјег сина
Васкрс’о је, праведнима вечни живот дао
Радујте се људи, и на небу свети
Јер Христос Воскресе – Бог не може мрети
И све нека пева, нека слави Бога
Нека слави Бога, Христа васкрслога
Једином без греха зарасле су ране
Са славом ће доћи праведно да суди
Ено Њега своме оцу с десне стране
Васкрс’о је за вас Христос, радујте се људи
Радујте се људи, и на небу свети
Јер Христос Воскресе – Бог не може мрети
И све нека пева , нека слави Бога
Нека слави Бога, Христа Васкрслога
Pročitajte takođe
Пећка красница – заштитница и спаситељка српског рода крстоносног
Ово је једна од чудотворних икона Мајке Божије и налази се у Пећкој Патријаршији.
Како су враћене мошти светог Саве из Бугарске у Србију
Српска Православна Црква празнује пренос моштију Светог Саве из Трнова у манастир Милешеву 1237, један од најважнијих догађаја српске духовне историје.
У Земуну је представљена књига о убијеној деци Козаре
Промоција је одржана у у Свечаној дворани Патријарх Лукијан Богдановић у Светосавском медијском и културном центру Српске Православне Цркве у Земуну.
Књига „Редни број смрти“ чува имена 11.219 козарачке деце жртава логора НДХ
У Светосавском културном и медијском центру СПЦ у Земуну 18. маја биће представљена књига „Редни број смрти” о страдању 11.219 козарачке деце у НДХ.
Ризница историјске грађе: Архив СПЦ отворио врата истраживачима
Архив СПЦ у Сремским Карловцима припрема изложбу о митрополиту Стефану Стратимировићу и наставља рад на очувању вредне архивске грађе.
Вера која пламти упркос спаљеним моштима: свети Сава у срцу народа
Спаљивање моштију Светог Саве 1594. године на Врачару представља један од најтрагичнијих догађаја у српској историји и симбол страдања под турском влашћу.