Врбица и Цвети - празници, који најављују Васкрс у Србији

Ова два празника се по православном календару прослављају недељу дана пре најрадоснијег хришћанског празника – Васкрса.

Лазарева субота или Врбица прославља се увек тачно осам дана пре Ускрса, а уочи празника Цвети.

Како је ово шеста седмица Часног поста, празник се увек прославља уз посну трпезу.

Врбица је за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.

На празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се благосиљају и потом деле народу.

Овај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус Христос васкрсао Лазара из гроба.

У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу.

Постоји доста народних обичаја широм Србије везаних за овај празник. Тако постоји обичај да ујутро одете на реку да се умијете.

Поред врбе и звончића, важан елемент Врбице јесте свеже цвеће, јер обичаји налажу и да се оно овог дана набере а потом остави да преноћи у води.

Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

У појединим деловима Србије постоји обичај да се организују поворке Лазарица – неудатих, младих девојака које су лепо обучене и богато окићене ишле од куће до куће и певале симболизујући долазак летњег периода.

На крају шесте седмице великог Васкршњег поста су Цвети који се падају увек у недељу и када се прославља свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим.

У знак сећања на људе који су у Јерусалиму Исуса дочекали палминим гранчицама и цвећем, код нас је обичај да девојке и деца поране и оду да беру цвеће и одатле назив самог празника.

Потребно је пожурити јер се верује да онај ко први стигне и узбере цвет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако снажно верује.

У старим данима је у Србији био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем.

Цвети су дан за радост, окупљање и дружење са ближњима.

На Цвети је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Верници након овог дана улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и Васкрсења Сина Божјег.

Pročitajte takođe

Србија данас обележава Дан примирја у Првом светском рату

И ове године, Србија свечано обележава крај трагичног, мученичког, али и победничког периода – једног од најславнијих у нашој скоријој историји.

Култ Светог Димитрија у Срба: „Митров данак – хајдучки растанак“

Култ Светог Димитрија дубоко је уткан у српску духовност, народно предање и календар, где Митровдан вековима означава и празник вере и границу времена.

Света Петка у српском књижевном опусу 2 део

Српски СПН својим читаоцима доноси други део невероватног рада свештеника Синише Бувача и његове супруге Катарине Николић Бувач о Светој Петки.

Света Петка у српском књижевном опусу 1 део

Свештеник Синиша Бувач и његова супруга Катарина (Николић) Бувач уступили су српском СПН-у свој необјављени рад о Светој Петки Параскеви.

Шта су учили ђаци између два рата? Историјски уџбеници 1918-1941.

У Педагошком музеју у Београду отворена је изложба „Уџбеници историје између два светска рата”, аутора Балше Маликовића.

Сто година Путникова – прича о најмлађем селу на југу Баната

Путниково, најмлађе село јужног Баната, прославило је век постојања, обележивши сто година од доласка првих колониста у мочварну равницу.