Врбица и Цвети - празници, који најављују Васкрс у Србији

Ова два празника се по православном календару прослављају недељу дана пре најрадоснијег хришћанског празника – Васкрса.

Лазарева субота или Врбица прославља се увек тачно осам дана пре Ускрса, а уочи празника Цвети.

Како је ово шеста седмица Часног поста, празник се увек прославља уз посну трпезу.

Врбица је за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.

На празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се благосиљају и потом деле народу.

Овај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус Христос васкрсао Лазара из гроба.

У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу.

Постоји доста народних обичаја широм Србије везаних за овај празник. Тако постоји обичај да ујутро одете на реку да се умијете.

Поред врбе и звончића, важан елемент Врбице јесте свеже цвеће, јер обичаји налажу и да се оно овог дана набере а потом остави да преноћи у води.

Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

У појединим деловима Србије постоји обичај да се организују поворке Лазарица – неудатих, младих девојака које су лепо обучене и богато окићене ишле од куће до куће и певале симболизујући долазак летњег периода.

На крају шесте седмице великог Васкршњег поста су Цвети који се падају увек у недељу и када се прославља свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим.

У знак сећања на људе који су у Јерусалиму Исуса дочекали палминим гранчицама и цвећем, код нас је обичај да девојке и деца поране и оду да беру цвеће и одатле назив самог празника.

Потребно је пожурити јер се верује да онај ко први стигне и узбере цвет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако снажно верује.

У старим данима је у Србији био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем.

Цвети су дан за радост, окупљање и дружење са ближњима.

На Цвети је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Верници након овог дана улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и Васкрсења Сина Божјег.

Pročitajte takođe

Врбичка црква: Задужбина кнеза Милоша која је дала име Аранђеловцу

Чудотворна икона Мајке Божије Почајевске

Почајевска икона Пресвете Дјеве Марије налази се у Успенско-почајевској лаври, Тернопољске области, у западној Украјини.

Свети деспот Стефан Високи – владар, витез и чувар српског народа

Свети деспот Стефан Лазаревић био је владар, војсковођа, дипломата и књижевник, али пре свега човек вере који је у тешком времену чувао народ и државу.

Сава Мркаљ добија Спомен-кућу у родном Сјеничаку

У порти храма Свете Петке у Сјеничаку гради се спомен-кућа посвећена Сави Мркаљу, великом српском филологу и реформатору ћирилице.

Млади аутори из Српца освојили награду на Теслиној конференцији у Америци

„Писмо мајци“ младих аутора из Српца освојило је признање на научној конференцији посвећеној Николи Тесли, а СПКД „Просвјета“ Немачка добила је посебну награду.

Од подножја Пиве до новог дома: Како је спасена велика српска светиња

Пивски манастир је једна од ретких светиња у свету која је цела пресељена на нову локацију. Подухват трајао је 13 година. Исто тако, једина има једног везира на фресци.