Врбица и Цвети - празници, који најављују Васкрс у Србији
Ова два празника се по православном календару прослављају недељу дана пре најрадоснијег хришћанског празника – Васкрса.
Лазарева субота или Врбица прославља се увек тачно осам дана пре Ускрса, а уочи празника Цвети.
Како је ово шеста седмица Часног поста, празник се увек прославља уз посну трпезу.
Врбица је за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.
На празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се благосиљају и потом деле народу.
Овај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус Христос васкрсао Лазара из гроба.
У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу.
Постоји доста народних обичаја широм Србије везаних за овај празник. Тако постоји обичај да ујутро одете на реку да се умијете.
Поред врбе и звончића, важан елемент Врбице јесте свеже цвеће, јер обичаји налажу и да се оно овог дана набере а потом остави да преноћи у води.
Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.
У појединим деловима Србије постоји обичај да се организују поворке Лазарица – неудатих, младих девојака које су лепо обучене и богато окићене ишле од куће до куће и певале симболизујући долазак летњег периода.
На крају шесте седмице великог Васкршњег поста су Цвети који се падају увек у недељу и када се прославља свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим.
У знак сећања на људе који су у Јерусалиму Исуса дочекали палминим гранчицама и цвећем, код нас је обичај да девојке и деца поране и оду да беру цвеће и одатле назив самог празника.
Потребно је пожурити јер се верује да онај ко први стигне и узбере цвет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако снажно верује.
У старим данима је у Србији био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем.
Цвети су дан за радост, окупљање и дружење са ближњима.
На Цвети је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Верници након овог дана улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и Васкрсења Сина Божјег.
Pročitajte takođe
Од мировњака до легенде: Како је Марк Леже помагао Србима повратницима
Марк Данијел Леже је Канађанин који је српским повратницима у Ливањском пољу био велики добротвор кад нису имали помоћ ниоткуда.
Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици
Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.
Народни обичаји: Беле покладе – најсвечаније у току године
Последње седмице пред Велики Васкршњи пост у Беле покладе (недељни дан пред почетак поста), народ се уз праштање и весеље и дружење спрема за подвиг.
Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу
Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.
Заштита српског наслеђа: Зборник о средњевековним рукописима Босне и Хума
У Крипти Храма Светог Саве у Београду биће представљен научни зборник посвећен српским средњовековним рукописним споменицима из Босне и Хума.
Проф. др Лидија Томић: „Октоих“ – научни стуб језика и књижевности
Недавно објављени 16. број часописа „Октоих“ потврдио је његов научни значај и место међу релевантним филолошким публикацијама, истакла је проф. др Лидија Томић.