Врбица и Цвети - празници, који најављују Васкрс у Србији
Ова два празника се по православном календару прослављају недељу дана пре најрадоснијег хришћанског празника – Васкрса.
Лазарева субота или Врбица прославља се увек тачно осам дана пре Ускрса, а уочи празника Цвети.
Како је ово шеста седмица Часног поста, празник се увек прославља уз посну трпезу.
Врбица је за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.
На празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се благосиљају и потом деле народу.
Овај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус Христос васкрсао Лазара из гроба.
У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу.
Постоји доста народних обичаја широм Србије везаних за овај празник. Тако постоји обичај да ујутро одете на реку да се умијете.
Поред врбе и звончића, важан елемент Врбице јесте свеже цвеће, јер обичаји налажу и да се оно овог дана набере а потом остави да преноћи у води.
Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.
У појединим деловима Србије постоји обичај да се организују поворке Лазарица – неудатих, младих девојака које су лепо обучене и богато окићене ишле од куће до куће и певале симболизујући долазак летњег периода.
На крају шесте седмице великог Васкршњег поста су Цвети који се падају увек у недељу и када се прославља свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим.
У знак сећања на људе који су у Јерусалиму Исуса дочекали палминим гранчицама и цвећем, код нас је обичај да девојке и деца поране и оду да беру цвеће и одатле назив самог празника.
Потребно је пожурити јер се верује да онај ко први стигне и узбере цвет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако снажно верује.
У старим данима је у Србији био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем.
Цвети су дан за радост, окупљање и дружење са ближњима.
На Цвети је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Верници након овог дана улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и Васкрсења Сина Божјег.
Pročitajte takođe
СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији
КИЦ СПОНА у Северној Македонији обележава 20 година рада, током којих је изградио препознатљиву улогу у култури, информисању и очувању идентитета српске заједнице.
Јездић одиграо „Књигу о Милутину“ за Хуманитарни фонд „Привредник“
У Звездара театру у Београду одржана је добротворна представа Ненада Јездића, чији је приход намењен Хуманитарном фонду „Привредник“.
Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара
У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеном архивом“, посвећена историји и наслеђу Кола српских сестара.
Београд међу првима: Како су покретне слике стигле у престоницу?
Данас је тачно 96 година од приказивања првог тон филма у Београду, само месец дана после његове светске премијере, док је први (неми) филм уопште приказан 1896.
Велико финале инцијативе „Просвјете“: Вуково име најзад на мапи Беча
Мисија која траје годинама улази у завршницу, јер ће Вук Караџић напокон добити трг у Бечу, захваљујући иницијативи „Просвјете“.
Провокације: Колона са симболима злочина прошла кроз српска села у ФБиХ
Ратним заставама такозване Армије БиХ и узвицима „Алаху екбер” у Федерацији БиХ поново се застрашују Срби у повратничким срединама.