Муслимани испратили комшију Србина: Хуманост изнад свих подела

Узеир Субашић, један од комшија покојног Милана. Фото: скриншот ЈТ видеа Алена Авдића

Наша прича одиграла се у селу Раштелици у општини 15 км од Хаџића у Босни и Херцеговини. Тамо је некада живео велики број Срба, који су силом прилика и политичких договора, крајем прошлог рата, 1995. били принуђени да напусте своја вековна огњишта.

У Раштелици је остао само један старији Србин, Милан, који је живео сам, без породице. Волео је комшилук, и комшилук њега, а када је преминуо, његове комшије муслиманске вероисповести одлучиле су да му организују сахрану по православним обичајима, јер није имао никог блиског да се побрине за његов последњи испраћај.

Тај чин, који је брзо постао вирусан на друштвеним мрежама, многима је био подсетник на заједништво и солидарност које су некада биле карактеристичне за ово поднебље.

Комшијска помоћ у најтежем тренутку

Преминули Србин, како наводе мештани, годинама је живео у скромним условима и без ближе породице. Међутим, комшије муслимани никада га нису заборавили – често су му помагали, доносили храну и бринули се о њему када му је било потребно.

Када је дошао тренутак његовог последњег испраћаја, нису желели да остане неукопан, па су заједничким снагама организовали сахрану по православним обичајима, позвали свештеника и обавили све што је било потребно, поштујући његову веру и традицију.

На снимку који је објављен на друштвеним мрежама види се група мештана који са дубоким поштовањем и достојанством испраћају свог преминулог комшију.

„Ово су вредности које не смемо заборавити. Нема разлике међу нама када је у питању доброта и људскост. Данас смо испратили нашег комшију онако како би то урадила његова породица, да је имао некога,“ рекао је један од учесника сахране.

Порука која остаје

Овај пример подсећа на оно што су наши преци практиковали вековима – поштовање туђе вере, обичаја и достојанства. Иако су ратови и поделе оставили траг, овакви примери доказују да међуљудски односи могу и морају опстати упркос свему.

Многи који су видели овај видео истакли су да би овакве примере требало чешће виђати у јавности, јер показују праву суштину саживота и комшијске љубави, без обзира на националност и веру.

 

Pročitajte takođe

Од Неродимља до царства: 695 година од доласка на власт цара Душана

Стефан Душан је 1331. године преузео престо и претворио Србију из балканске државе у водећу царевину. Долазак Силног на власт променио је ток историје.

На Велику Госпојину 1910. Црна Гора постала краљевина

На Велику Госпојину 1910. године Књажевина Црна Гора уздигнута је у ранг краљевине, а књаз Никола Петровић Његош проглашен за краља.

Церска битка 1914: Васкрс српске слободе

Навршило се 112 година од дана када су српски војници, 24. августа 1914, однели славну победу над аустроугарском војском на планини Цер.

Светски дан хуманитараца: Солидарност на делу

Светски дан хуманитараца, 19. август, подсећа на људе који у ратовима, катастрофама и другим кризама ризикују и помажу најугроженијима.

Иванковац 1805: Бој који је показао да Османско царство није непобедиво

Данас се навршава 221. година Боја на Иванковцу, где је 18. августа 1805. извојевана прва велика победа српских устаника над регуларном војском Османског царства.

Краљ Петар I Ослободилац: „Без љубави народа слаби су престоли земаљски“

Данас је 105. годишњица смрти Петра I Карађорђевића, краља који је Србију водио кроз најславније победе и најтеже дане. Народ га је звао Ослободилац, Стари краљ и Чика Пера.