Муслимани испратили комшију Србина: Хуманост изнад свих подела
Узеир Субашић, један од комшија покојног Милана. Фото: скриншот ЈТ видеа Алена Авдића
Наша прича одиграла се у селу Раштелици у општини 15 км од Хаџића у Босни и Херцеговини. Тамо је некада живео велики број Срба, који су силом прилика и политичких договора, крајем прошлог рата, 1995. били принуђени да напусте своја вековна огњишта.
У Раштелици је остао само један старији Србин, Милан, који је живео сам, без породице. Волео је комшилук, и комшилук њега, а када је преминуо, његове комшије муслиманске вероисповести одлучиле су да му организују сахрану по православним обичајима, јер није имао никог блиског да се побрине за његов последњи испраћај.
Тај чин, који је брзо постао вирусан на друштвеним мрежама, многима је био подсетник на заједништво и солидарност које су некада биле карактеристичне за ово поднебље.
Комшијска помоћ у најтежем тренутку
Преминули Србин, како наводе мештани, годинама је живео у скромним условима и без ближе породице. Међутим, комшије муслимани никада га нису заборавили – често су му помагали, доносили храну и бринули се о њему када му је било потребно.
Када је дошао тренутак његовог последњег испраћаја, нису желели да остане неукопан, па су заједничким снагама организовали сахрану по православним обичајима, позвали свештеника и обавили све што је било потребно, поштујући његову веру и традицију.
На снимку који је објављен на друштвеним мрежама види се група мештана који са дубоким поштовањем и достојанством испраћају свог преминулог комшију.
„Ово су вредности које не смемо заборавити. Нема разлике међу нама када је у питању доброта и људскост. Данас смо испратили нашег комшију онако како би то урадила његова породица, да је имао некога,“ рекао је један од учесника сахране.
Порука која остаје
Овај пример подсећа на оно што су наши преци практиковали вековима – поштовање туђе вере, обичаја и достојанства. Иако су ратови и поделе оставили траг, овакви примери доказују да међуљудски односи могу и морају опстати упркос свему.
Многи који су видели овај видео истакли су да би овакве примере требало чешће виђати у јавности, јер показују праву суштину саживота и комшијске љубави, без обзира на националност и веру.
Pročitajte takođe
Вера и обичаји: васкршње јаје као символ – зашто чувамо прво црвено јаје?
Васкршња јаја један су од најпрепознатљивијих хришћанских обичаја, а посебно место у нашој традицији има „чуваркућа“ – прво јаје које, по веровању, штити дом и укућане.
Између космоса и ратова: човек пред истим питањем као и пре
Док свет прати нову мисију ка Месецу, човечанство се суочава са сопственим противречностима – технолошким напретком и неспособношћу да превазиђе сукобе.
Врбица: лазарице, дечја игра, молитва и песма – како Срби славе Врбицу
Врбица, или Лазарева субота, у Србији се слави врбовим гранчицама, литијама и лазарицама, као дан духовне, народне и дечје радости.
Књига Џона Бера књига о св. Јовану Богослову доступна на српском језику
Издаваштво Епархије жичке објавило српско издање важне књиге егзегезе аутора Џона Бера, чувеног православног свештеника и теолога.
Од мировњака до легенде: Како је Марк Леже помагао Србима повратницима
Марк Данијел Леже је Канађанин који је српским повратницима у Ливањском пољу био велики добротвор кад нису имали помоћ ниоткуда.
Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици
Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.