Муслимани испратили комшију Србина: Хуманост изнад свих подела
Узеир Субашић, један од комшија покојног Милана. Фото: скриншот ЈТ видеа Алена Авдића
Наша прича одиграла се у селу Раштелици у општини 15 км од Хаџића у Босни и Херцеговини. Тамо је некада живео велики број Срба, који су силом прилика и политичких договора, крајем прошлог рата, 1995. били принуђени да напусте своја вековна огњишта.
У Раштелици је остао само један старији Србин, Милан, који је живео сам, без породице. Волео је комшилук, и комшилук њега, а када је преминуо, његове комшије муслиманске вероисповести одлучиле су да му организују сахрану по православним обичајима, јер није имао никог блиског да се побрине за његов последњи испраћај.
Тај чин, који је брзо постао вирусан на друштвеним мрежама, многима је био подсетник на заједништво и солидарност које су некада биле карактеристичне за ово поднебље.
Комшијска помоћ у најтежем тренутку
Преминули Србин, како наводе мештани, годинама је живео у скромним условима и без ближе породице. Међутим, комшије муслимани никада га нису заборавили – често су му помагали, доносили храну и бринули се о њему када му је било потребно.
Када је дошао тренутак његовог последњег испраћаја, нису желели да остане неукопан, па су заједничким снагама организовали сахрану по православним обичајима, позвали свештеника и обавили све што је било потребно, поштујући његову веру и традицију.
На снимку који је објављен на друштвеним мрежама види се група мештана који са дубоким поштовањем и достојанством испраћају свог преминулог комшију.
„Ово су вредности које не смемо заборавити. Нема разлике међу нама када је у питању доброта и људскост. Данас смо испратили нашег комшију онако како би то урадила његова породица, да је имао некога,“ рекао је један од учесника сахране.
Порука која остаје
Овај пример подсећа на оно што су наши преци практиковали вековима – поштовање туђе вере, обичаја и достојанства. Иако су ратови и поделе оставили траг, овакви примери доказују да међуљудски односи могу и морају опстати упркос свему.
Многи који су видели овај видео истакли су да би овакве примере требало чешће виђати у јавности, јер показују праву суштину саживота и комшијске љубави, без обзира на националност и веру.
Pročitajte takođe
Патријарх Порфирије отворио изложбу "Светлост Логоса" у Београду
У оквиру тог мултидисциплинарног догађаја под покровитељством Унеска, отворена је изложба која обележава 850. годишњицу рођења Светог Саве.
Народни обичаји на Велику Госпојину
У српском народу Велика Госпојина има посебно место. Многе породичне славе, заветине и сеоске прославе везане су управо за овај празник.
Народни обичаји на Преображење Господње
У народу се каже да се током Преображења „преображава и гора и вода“ — лишће почиње да жути, вода постаје хладнија и купање у рекама се од тог дана избегава. Данашњи дан сматра се последњим поузданим мерилом лета.
Србија на Церу 1914: Од рана у Балканским ратовима, до прве победе у Великом рату
Победа је извојевана у тренутку када се чинило да је Србија, тек изашла из Балканских ратова, исцрпљена и неспремна за још један сукоб.
Мисли наглас: О комплексу ниже вредности и паради геноцида
Годишњица операције „Олуја“ слави се као „Дан победе и домовинске захвалности за акцију Олуја“ у Хрватској. У Србији и Републици Српској, тај дан обележава се као национални дан жалости.
Краљево звоно и војничка молитва: најстарији војноболнички храм Европе који је преживео све
Под самим зидинама Петроварадинске тврђаве, унутар круга најстарије непрекидно активне војне болнице у Европи, стоји храм који на јединствен начин повезује духовност и медицину – православна црква Светог апостола Павла.