„Призренска ноћ“ - песма о граду светиња које су уништили терористи

Светиња је изграђена 1348. Цар Душан је спомиње у Светоарханђелској хрисовуљи, кад ју је с многим другим црквама и земљама предао својој задужбини (корен: задушбина, задушје – ради вечног спасења дародавца), манастиру Светих арханђела надомак Призрена.

Рајкова црква доживела је што и многе друге српске богомоље на Косову и Метохији.

Минирали су је и дигли у ваздух албански екстремисти 1999.

У видеу постоје кадрови где се тачно види њено стање до започете обнове.

И сам манастир Светих архангела код Призрена, грађен 1343-1352. као гробна црква цара Душана, рушен је много пута током своје историје.

У манастиру је подигнута болница, а ктитор је одредио да манастир обавезно лечи болесне.

Прво велико рушење и пљачку манастир је доживео 1455, од стране Турака. Али тад манастирски живот није прекинут.

Почетком 17. века планирано и је срушен да би Софи Синан-паша добио грађевински материјал за изградњу џамије у центру Призрена. И она је данас под заштитом српске државе с истим статусом као манастир Светих арханђела.

Током векова, Свети арханђели, који су напуштени после 1542, трпели су додатна разарања – што зарад грађевинског материјала, што због потраге за баснословним благом манастира.

Али Срби из тих крајева увек су се скупљали двапут годишње на летњу и зимску храмовну славу, коју су обележавали целоноћним молитвама при светлости свећа.

Током 20. века, манастир и комплекс средњевековних остатака почели су да се проучавају и обнављају, да би 1998. то постао поново активан мушки манастир. Тад је тамо обављено и прво монашење после 550 година.

Био је то монашки постриг монаха Харитона Лукића, који је већ следеће године примио венац мученика.

Киднаповали су га јуна 1999. Терористи ОВК, пошто су Косово и Метохију напустиле српске снаге.

Тада је и манастир опљачкан, спаљен и срушен.

Братство се вратило месец дана касније, а тело монаха Харитона нађено је без главе тек следеће године, кад је и сахрањено.

Пљачка, рушење и разарање манастира поновило се и у Мартовском погрому 2004.

Данас је манастир под заштитом Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја (као и џамија Синан-паше).

У њему живи осмочлано манастирско братство. Њих непосредно штите немачки припадници КФОР-а.

И сами остаци манастира, конак и гроб цара Душана виде се у видеу.

*Призренска богословија као и све школе СПЦ подучава и негује црквено појање. Чувена је по свом хору и изузетним интерпретацијама духовне музике.

Pročitajte takođe