Сабор Архангела Гаврила: зашто Црква слави благовесника спасења

2826
15:26
25
Свети арханђел Гаврило показује празан Христов гроб - фреска из манастира Милешева. Фото: слободни извори Свети арханђел Гаврило показује празан Христов гроб - фреска из манастира Милешева. Фото: слободни извори

Црква дан након Благовести празнује Сабор арханђела Гаврила, небеског весника који је Пресветој Богородици донео вест о оваплоћењу Сина Божјег и спасењу света.

Црквена традиција, утемељена у древним јерусалимским типицима и уставима лавре Светог Саве Освећеног, установила је да се одмах по празнику Благовести посебно прославља арханђео Гаврило. На тај начин указује се част ономе који је био изабран да послужи једној од највећих тајни хришћанске вере – да донесе благу вест о оваплоћењу Бога. Постоје и подаци да је празник светог арханђела Гаврила установљен на Светој Гори у 9. веку, за време царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе (Хрисоверга). Тада се арханђел Гаврило јавио у једној од карејских келија и прстом по камену исписао похвалу Богородици "Достојно јест".

Као што се у људском друштву поштује изасланик који доноси важну поруку владара, тако се у Цркви са још већим поштовањем слави небески весник који је човечанству објавио спасење. Сам арханђео Гаврило открива своје достојанство речима упућеним свештенику Захарији: да стоји пред Богом, што указује на његову блискост божанском престолу и посебно место међу анђеоским чиновима.

Свето Писмо и предање говоре о седам врховних арханђела који стоје пред Богом. Међу њима су Михаило, Гаврило, Рафаило и други, од којих сваки има своју службу. Док је арханђео Михаило представљен као војсковођа и победник зла, Гаврило је весник Божјих тајни. Управо зато није случајно што је баш он послат Пресветој Дјеви – његова служба је да открива оно што је људима до тада било скривено.

Према тумачењу светих отаца, арханђео Гаврило је и раније објављивао велике догађаје: пророку Данилу откривао је време Месијиног доласка, а свештенику Захарији најавио рођење светог Јована Крститеља. Предање му приписује и посебну улогу у животу Богородице – као њеног небеског заштитника и благовесника највеће радости.

Значење његовог имена – „крепост Божја“ или „Бог и човек“ – додатно осветљава смисао благовести коју доноси. Управо тим именом већ је наговештена тајна Христова: да ће се Бог оваплотити и постати савршени човек, не губећи своју божанску природу.

Свети оци указују и на високо место арханђела Гаврила у небеској хијерархији, сматрајући да припада најузвишенијем, серафимском чину. Као један од најближих Богу, он је удостојен да прими и објави тајну која је била скривена не само људима, већ и анђелима – тајну оваплоћења.

Због величине те мисије, Црква у овом празнику не слави само један историјски догађај, већ и улогу Архангела Гаврила у читавом домостроју спасења. Он постаје символ Божје благовести, радости и наде, која је кроз Богородицу дарована целом свету.

Зато се верни у овом дану са благодарношћу сећају његовог служења, молећи се да им, као што је некад био благовесник спасења, и данас буде заступник пред Богом и помоћник у духовном животу.

СПН је писао о празнику Благовести.

Ако сте приметили грешку, обележите неопоходни текст и притисните на Ctrl+Enter или Послати грешку, да о томе обавестите редакцију.
Ако пронађете грешку у тексту, изаберите је мишем и притисните Ctrl+Enter или ово дугме Ако пронађете грешку у тексту, истакните је мишем и кликните на ово дугме Истакнути текст је превише дуг!
Читајте и...