Православни верници обележавају Малу Госпојину – рођење Пресвете Богородице
Овај дан је посвећен сећању на тренутак када је, по Божијој вољи, у дом праведних Јоакима и Ане дошло дете које ће својим животом променити ток историје.
Православна црква и верници данас прослављају Малу Госпојину – празник рођења Пресвете Богородице, један од најважнијих у хришћанском календару. Овај празник спада у ред Богородичних празника и слави се сваке године 21. септембра по грегоријанском, односно 8. септембра по јулијанском календару. Један је од дванаест великих хришћанских празника.
Према предању које потиче из ранохришћанске традиције, Богородичини родитељи, Јоаким и Ана, живели су дуго без деце, што се у то време сматрало великом срамотом.
Након дугих молитава и поста, у дубокој старости, добили су ћерку Марију. Њено рођење није било само утеха њима, већ је означило почетак испуњења великог плана спасења човечанства.
Црква учи да је Богородица од самог зачећа била изабрана да постане Мајка Христова. Зато се њено рођење слави с нарочитом радошћу, јер је оно најавило долазак Месије. У духовном смислу, Мала Госпојина је празник наде и Божије верности – да молитве праведника не остају без одговора.
У православној иконографији, сцена рођења Богородице често је приказивана са Аном која одмара након порођаја, док слушкиње доносе дете. Ово визуелно сведочанство преноси поруку да се чудо догодило у најобичнијем, људском тренутку – и управо ту је снага вере.
Мала Госпојина није само датум у црквеном календару, већ догађај који нас подсећа на Божију промисао и на чињеницу да велике промене често почињу тихо – рођењем детета у побожној породици.
СПН је раније писао о празнику Велике Госпојине.
