Срби се сећају: 33 године од страдања и некажњеног злочина у Скеланима
У Скеланима је данас служен парастос за 305 српских жртава из последњег рата, док породице страдалих позивају на правду и одговорност Тужилаштва БиХ.
Поводом 33 године од страдања српског становништва у Скеланима и околним селима, у овом месту је служен парастос за 305 жртава последњег рата, од којих је 69 убијено управо 16. јануара 1993, само неколико дана после крвавог злочина у Кравици. У Скеланима су код Централног споменика положени венци, прислужене су свеће и одата је пошта погинулим, уз присуство бројних чланова породица, представника локалне власти и верног народа.
Једностран однос правосуђа БиХ према жртвама и непроцесуирање починилаца злочина над Србима, као и малтретирање чланова породица убијених Срба, неприхватљиви су за српски народ, рекли су учесници обележавања 33 године од страдања мештана Скелана.
Начелник општине Сребреница Милош Вучић нагласио је да српски народ никада неће одустати од истине и правде и да је неопходно утврдити одговорност за злочине над цивилима у Скеланима и околини. Он је указао да за 33 године нико није процесуиран за злочине над Србима у средњем Подрињу, док су многи починиоци заобишли правду и третирани као хероји у Федерацији БиХ. Вучић је позвао на српско јединство као гарант одбране од притисака и неправде.
Напад на Скелане изведен је у зору 16. јануара 1993, од стране муслиманских оружаних снага из Сребренице под командом Насера Орића. Више хиљада војника упало је у села, клали су цивиле у њиховим домовима, пљачкали и палили куће. Мештани који су покушали да побегну према мосту на Дрини или препливавањем реке били су изложени митраљеској и снајперској ватри.
Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је једанаест година. Њихова мајка Милица покушала је да их спасе, али је погинула на мосту. Међу страдалима је било и много старијих мештана.
Према сведочењима учесника, напад је обухватио више од 10.000 нападача, од којих је већина није била део војних формација, а им циљ је био уништење српских села и прогон и чишћење српског становништва. Од 305 убијених Срба више од половине били су цивили, међу којима су жене, деца и старци. Рањено је 165 мештана, а од 30 заробљених лица, половина није преживела мучења у казаматима, док се четворо и даље воде као нестали.
Председник Удружења ветерана из Скелана Бранислав Глигић присетио се да је напад укључивао масакр, покољ, пљачку и паљевину, док је покушај спасавања живота водио до највећег броја жртава на мосту и у таласима Дрине. Глигић је нагласио да је реч о јасно уочљивом геноцидном чину и да српски народ и даље није добио правду, јер починиоци нису процесуирани.
Глигић се присећа да је 16. јануара 1993. више од 10.000 муслиманских војника напало мањи српски батаљон, убијајући цивиле и пљачкајући села.
„Овде је почињен геноцид. Трећина становника бивше општине Скелани страдала је у рату, а нико није одговарао“, нагласио је Глигић.
Породице страдалих истакле су да су изгубиле поверење у правосуђе БиХ, јер сведоци умиру, а правде још нема.
Током етничког чишћења у априлу 1992. и напада 1993, муслиманске снаге спалиле су и опљачкале бројна српска села око Скелана, док су за злочине над Србима нико није одговарао, укључујући и оптужницу против Орића, који је ослобођен у Суду БиХ.
СПН је недавно писао детаљно о томе да правосуђе БиХ систематски успорава и кочи процесе, док многи сведоци умиру, а српске жртве остају без правде.
