Патријарх Порфирије: Како препознати плодове живе вере, од семена до плода
Тумачећи јеванђељску причу о сејачу и семену, патријарх Порфирије указао је на различите начине на које људи прихватају Божје дарове и на плодове које вера треба да доноси.
У беседи на Литургији у Храму Светог Саве на Врачару, 25. октобра 2026, Патријарх српски Порфирије говорио је о јеванђељској причи о сејачу, подсећајући да Господ сваког човека види као своје створење и да свакоме дарује могућност да расте у љубави.
„Јер сваки човек је саздан по слици и прилици Божјој. И Господ, обраћајући нам се у параболи, представља себе као сејача, као онога који дели дарове, који дели таленте сваком човеку и који никога не оставља без суштинског и најважнијег двојединог дара – дара семена, клице љубави, љубави према Њему, нашем Творцу и Спаситељу, и љубави према ближњем“, истакао је патријарх Порфирије.
Међутим, Божји дарови не доносе код свакога исте плодове. Како је објаснио патријарх, однос човека према дарованом зависи и од тога да ли препознаје њихов извор, да ли истрајава у вери када наступе искушења и да ли дозвољава да га бриге и привлачности овога света удаље од духовног живота.
Једни, како је навео, заборављају на Бога и заједницу с Њим, сматрајући да су њихове способности искључиво њихова заслуга. Иако имају дарове, они их не претварају у духовне плодове. Други прихватају веру и љубав, али се повлаче кад наиђу прва искушења, напуштајући простор у којем могу да расту у благодати Божјој.
Постоје и они који имају дарове, али су толико оптерећени световним задовољствима и бригама да њихова вера постаје колебљива и не доноси им истински мир. Патријарх је указао да такав однос према животу спречава човека да у пуној мери развије оно што му је даровано.
Насупрот томе, као пример је издвојио оне који у Богу препознају почетак и крај свега, стрпљиво и смирено подносе искушења и не одустају од своје вере и Цркве.
„Они су они који, када то Бог хоће, дају истинске плодове. А ти плодови најпре су плодови мира, радости, љубави, милосрђа, благости“, нагласио је патријарх Порфирије.
Управо се по тим плодовима, према његовим речима, препознаје вера која није остала само на речима, већ је постала темељ живота. Мир, радост, љубав, милосрђе и благост показују да човек настоји да живи у складу са Божјом вољом и да дарове које је примио не задржава само за себе.
Патријарх је зато упутио молитвени позив да свако настоји да буде плодна њива, чак и онда када нема снаге или не зна како да превазиђе сопствене слабости.
„Нека би Господ дао да будемо они који су описани као четврта категорија људи, а то је да будемо увек плодна њива, па и онда када не можемо сами и када не знамо како, да се смирено и скромно из дубине душе обратимо Господу речима: „Господе, помози! Господе, помилуј! Господе, помози да ја будем бољи како би нам свима било боље, да ја будем бољи како би било боље и онима који су око мене, да ја будем бољи да би било боље моме народу!“
Ова молитва повезује лични духовни труд са добробити ближњих и читавог народа. Човек не тражи само да му буде лакше, већ и снагу да се мења, да буде бољи и да својим животом доприноси добру других.
На крају беседе, патријарх Порфирије пожелео је да сви буду ближи Господу и једни другима, како би могли да живе у заједништву и да једним срцем и једним устима славе Бога.
Јеванђељска прича о сејачу тако постаје позив на трајно преиспитивање: шта чинимо с даровима које смо примили, како се односимо према искушењима и какве плодове остављамо у животима људи око себе.
Према поруци патријарха Порфирија, циљ није само да веру сачувамо, већ да јој дозволимо да доноси плодове љубави, милосрђа, благости и мира.
СПН је раније писао да је патријарх Порфирије позвао вернике на праштање и јединство Цркве.
