Духовно и културно наслеђе Срба у Мађарској
Влади Републике Српске представљено је духовно и културно наслеђе Срба у Мађарској.
У среду, 21. октобра 2026. године, у Административном центру Владе Републике Српске у Бањалуци одржан је свечани програм у оквиру манифестације „Српски дани – месец српске културе у Мађарској”, коју организује Епархија будимска. Овим догађајем, који је приређен у сарадњи са институцијама Републике Српске, манифестација је први пут ове године представљена и публици у Бањалуци, потврђујући свој значај у повезивању српског народа и његових духовних и културних установа.
Централни део програма чинило је отварање изложбе уметничких фотографија манастира Грабовца, аутора Ивана Јакшића као и представљање научне монографије „Православни манастир Грабовац”, аутора др Ксеније Голуб. Истом приликом представљена је и пригодна поштанска марка посвећена Сентандреји, коју су издале Поште Српске.
Свечаности су присуствовали митрополит будимски Лукијан, председник Владе и новоизабрани председник Републике Српске Саво Минић, викарни епископ марчански Сава, министар просвете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић, као и други чланови Владе и представници републичких институција. Међу присутнима били су и директор Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић, Биљана Гутић Бјелица, амбасадор Босне и Херцеговине у Мађарској, др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској, представници црквеног, научног и културног живота, као и бројни гости.
Обраћајући се присутнима, митрополит Лукијан је истакао да долазак манифестације „Српски дани” у Бањалуку представља израз духовног и националног заједништва, али и благодарности Републици Српској и њеним институцијама за дугогодишњу подршку српском народу у Мађарској.
Говорећи о историјском искуству Срба у Панонској низији, митрополит је нагласио да опстанак једног народа не зависи искључиво од његове бројности, већ пре свега од вере, историјског памћења и свести о припадности. Као пример навео је манастир Грабовац, који је током више од четири столећа остао духовно средиште и сведочанство трајања српског народа у Мађарској, упркос бројним политичким и историјским променама.
Митрополит је поручио да бити народ значи имати памћење, вољу и, изнад свега, одговорност према прецима и будућим поколењима. Истакао је да су се током историје смењивале државе и царства, мењале границе и политички пореци, али да је српски народ, благодарећи својој Цркви и духовном наслеђу, успео да очува свест о сопственом идентитету.
Посебан део митрополитовог обраћања био је посвећен Републици Српској, њеном очувању и државотворности. Нагласио је да је од изузетне важности чувати Републику Српску и потврђивати њену државотворност у оквиру Босне и Херцеговине, као историјско и политичко достигнуће српског народа. Осврнувши се на протекле изборе, митрополит је указао да је њима потврђена подршка политичком поретку који предводи председник Милорад Додик, нагласивши да се тиме потврђује државотворност Републике Српске пред судом историје.
Митрополит Лукијан је посебно нагласио да се значај Републике Српске огледа и у њеној бризи за српски народ изван њених граница. У том смислу, Република Српска за Србе у расејању представља истинску матицу, која својом пажњом, подршком и институционалним деловањем доприноси очувању вере, језика, културе и националног идентитета.
Председник Владе Републике Српске Саво Минић поздравио је учеснике манифестације, нагласивши да је очување националног идентитета, вере и традиције један од најважнијих задатака српског народа, без обзира на то где живи.
Он је истакао да Република Српска мора бити економски снажна, институционално стабилна и међународно препознатљива, како би могла да настави да пружа подршку српским заједницама широм света. Посебно је указао на значај Српске Православне Цркве, као једне од најважнијих институција које повезују српски народ и чувају његово духовно и национално јединство.
Говорећи о манастиру Грабовцу, председник Минић је нагласио да оваква сведочанства историјског трајања треба приближити млађим генерацијама, како би се очувала свест о богатству српске културне баштине. Он је захвалио Епархији будимској и српском народу у Мађарској на вековном старању о својим светињама, језику и традицији, поручивши да ће институције Републике Српске наставити да подржавају овакве пројекте и јачају везе са сународницима у расејању.
Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, истакла је да манифестација „Српски дани”, која се одржава четврту годину заредом, сведочи о значају духовности и културе као чинилаца који повезују људе и народе. Посебно је нагласила подршку председника Милорада Додика, захваљујући којој је манифестација од самог почетка добила снажну институционалну подршку Републике Српске.
Амбасадор Гутић Бјелица је указала да духовност представља заједнички темељ културног и научног стваралаштва српског народа, без обзира на административне и државне границе, те да долазак манифестације у Бањалуку потврђује њен шири, регионални карактер.
У наставку програма, проф. др Балаж Дери, професор емеритус Универзитета „Лоранд Етвеш” у Будимпешти, представио је монографију др Ксеније Голуб и изложбу фотографија Ивана Јакшића, указујући на изузетан духовни, историјски и уметнички значај манастира Грабовца.
Професор Дери је говорио о богатој историји манастира, чији почеци сежу у 1585. годину, као и о његовом месту у развоју српске црквене уметности у Мађарској. Посебну пажњу посветио је уметничком наслеђу XVIII века, истичући вредност монографије која на научно утемељен и свеобухватан начин представља архитектуру, живопис, иконостас и драгоцено културно благо ове светиње.
Изложба фотографија Ивана Јакшића, која је пратила представљање књиге, посетиоцима је приближила архитектонске и уметничке особености манастира Грабовца, његов духовни амбијент и лепоту српског културног наслеђа у Мађарској.
Посебан део свечаности био је посвећен представљању пригодне поштанске марке са мотивом Сентандреје, коју су Поште Српске издале као трајно сведочанство духовних и културних веза српског народа у Републици Српској и Мађарској. О овом издању говорила је заменица директора Пошта Српске гђа Снежана Мартић, нагласивши да се на овај начин одаје признање вековној улози Сентандреје у очувању српског националног идентитета и њеном изузетном месту у српској културној историји.
Одржавање „Српских дана” у Бањалуци представља наставак овогодишњег програма манифестације, која је свечано започела 10. октобра у Будимпешти, обележавањем двестоте годишњице Матице српске и великим концертом Дивне Љубојевић и хора „Мелоди” у Музеју лепих уметности.
Манифестација се одржава у организацији Епархије будимске, под покровитељством Кабинета Председника Републике Српске, Министарства културе Републике Србије и Покрајинске владе АП Војводине. Њен основни циљ јесте представљање и очување богатог духовног, културног и историјског наслеђа српског народа у Мађарској, као и јачање веза са матичним институцијама и српским народом у целини.
Раније је СПН писао о концерту Дивне Љубојевић и хора „Мелоди“ у Будимпешти.
