Владика Кирило служио у Црној Гори
Владика Кирило је богослужио у Ћелији пиперској и у цркви под Горицом.
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерики и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирило, служио је Свету архијерејку литургију у манастиру Ћелија пиперска, поводом празника Светог Андреја јуродивог.
Владика Кирило је сабранима беседио на крају Литургије.
"Он је видео оно што у суштини представља цркву, лик светих заједно са црквом земаљском која се моли. То је пуноћа Цркве која се њему показала, која има свој историјски вход, прије свега то је први архијерејски вход вечног архијереја Христа, а онда је Црква почела свој велики вход по Његовом благослову: Идите и научите све народе. Она има победоносни вход без обзира на буре и искушења и разне антихристе који јој досађују с времена на време, чак покушавају да је униште и боре се против ње, али ни врата паклена неће надвладати Цркву Божију. Она има свој вход до краја света и века, док не изроди сва своја чада која се рађају за царство небеско, јер Црква је та жена из откривења коју је видио Свети Јован Богослов на коју кидишу разне аждаје, међутим, она рађа у мукама, јер смо ми грешни људи, па су зато муке Цркве за рађање сваког њеног чеда које се рађа за царство небеско."
Владика је подсетио сабране како је Христос својим страдањем победио смрт и страх од смрти.
"Прворођени из мртвих, како каже апостол Павле, је Христос Бог наш. Дакле, Он је, родивши се на натприродан начин од Пресвете Богородице, да би нашао првозваног Адама и све праведнике, пристао да се роди, али да смрт није могла да га задржи, јер је Он не само човек, него и Бог и није било могуће да смрт задржи извор живота. Он постаје прворођени из мртвих заједно са свим праведницима Старога завета, али је Он и нама направио ту пасху, да би и нама смрт била као пролазак, а не страшна како је била некада, када је све људе прождирала (пре Христовог доласка), а сада је она пасха за оне који слушају закон Христов и који под Покровом Богородице живе и Њеним молитвама се надахњују и руководе“- беседио је владика Кирило.
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске, на крају је истакао да подвиг уродивости треба да нас подстакне да се одвојимо од овога света који је не разуме шта је од Духа Светога.
Наредног дана, 18. октобра је епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио са свештенством и верним народом у Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Георгија под Горицом, у Подгорици.
Говорећи на тему јеванђелског одељка, о васкрсењу сина удовице из Наина, истакао је да су тајну васкрсења пророковали пророци.
„Ми смо се данас, могуће, навикли да слушамо о васкрсењу и понекад помало отупи у нама то чуло колико је то велики и значајан догађај, колико је то свечовечански и васељенски, космички догађај. У Старом завету имамо много пророштава, назнака о Христовом васкрсењу. Нарочито су јаки примери у Псалмима Давидовим, кад он каже да Господ неће оставити душу његову у аду нити ће дати да светац Његов види труљење. Ту је исповеђена вера и у васкрсење душе и у васкрсење тела. Такође то још чујемо што је још више запањујуће, код Јова који није био из изабраног народа, он говори да је његов спаситељ жив и да ће га он лично видети и да ће његова личност васкрснути у Богу. Чудесно је виђење Језекиља који је видио и крај, вакрсење свих људи. На Велику суботу се чита о томе како је Језекиљ видео мртве кости које су оживеле, а затим се и дух у њих уселио, дакле постадоше живи људи пред његовим очима. Тиме је Господ објавио том великом пророку о циљу човековог живота и крају историје света."
Владика је поучио сабране како је Господ припремао своје ученике и народе за своје васкрсење.
"Наш Господ Исус Христос за време свога живота припремао је своје ученик и народе и нас заједно са њима, јер је Јеванђеље свевремени догађај (оно није само догађај који се десио тамо негде у историји, него и ми данас читајући сваку од перикопа Јеванђеља, созерцавамо у стварности све то што се догађало.
Дакле, Господ је припремао своје ученике за своје лично васкрсење, васкрсавши три човека у току звог живота на земљи.“
Владика нам говори да је Господ васкрсао Јаирову кћер тако што јој је наредио да устане и тиме показао да Он има власт над животом и смрћу и да је јачи и од најтеже болести од које болује наша природа, а то је смрт. Потом, наводи владика Кирило, Господ је васкрсао сина удовице из Наина, такође наредивши: Устани, али да је највеличанственије било васкрсење Његовог пријатеља Лазара четверодневног, кога је Господ позвао да устане и тиме показао да је човек и у смрти слободно биће. Он је појаснио и колико је важна вера заједнице, јер су у тој драматичној сцени васкрсења Лазаревог, учествовале и његове сестре Марта и Марија, својом вером, те је навео и пример болесника кога су четворица донела пред Господа и да му је и њихова вера помогла.
„Пуноћу те власти (над животом и смрћу) Господ је показао својим личним васкрсењем које је урадио својом силом. Он је својим телом пребивао у гробу, а душом испуњеном божанством је био у аду одакле је извадио душе свих праведника од Адама, до разбојника на крсту. После Његовог васкрсења речено је да многи свети устадоше. Сматра се да је међу њима било много старозаветних пророка који су васкрснули и показали се народу Израиљу. Међутим , и поред тога поверовао је само мали део Његових ученика који су Му остали верни и код крста и касније при васкрсењу, мада су се и они колебали и сумњали све до Његовога вазнесења. Они постају неустрашиви проповедници кад их је осенила сила Духа Светога.“
Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирило на крају је нагласио да ништа не можемо без Божије речи коју треба да слушамо и по њој поступамо и испуњавамо свешто нам је Господ заповедио.
Раније је СПН писао како је патријарх Порфирије посетио Сиднејску Лазарицу.
