Епархија осечкопољска и барањска прославила славу
Слава Епархије осечкопољске и барањске торжествено је прослављена у Даљу.
На дан патрона Епархије осечкопољске и барањске – Светог Стефана Штиљановића, 17. октобра 2026. светом Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу началствовао је митрополит сремски Василије, уз саслужење: митрополита будимског и темишварског Лукијана, зворничко-тузланског Фотија и далматинског Никодима; шабачког Јеротеја и осечкопољског и барањског Херувима; свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве.
Са благословом патријарха српског Порфирија, литургијско сабрање је увеличало присуство моштију Светог Стефана Штиљановића и његове супруге Јелене. Мошти ових светитеља су чуване у манастиру Шишатовац све до 1942. када су пренете у Саборни храм у Београду, а за ову свечану прилику донесене су као велики благослов Епархији осечкопоњскоој и барањској.
Светој Литургији су присуствовали: председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут; Владимир Марјановић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару; Игор Лазарервић, вицеконзул Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару; Дејан Дракулић, председник ЗВО Вуковар; Владимир Хорват, заменик жупана Осечко-барањске жупаније; Срђан Колар, заменик градоначелника Вуковара; Даница Станисављевић, управник Фондације Света Петка, Јово Вуковић; проф. др Дарко Танасковић; Катарина Павичић, секретар Фондације Света Петка; Небојша Видовић, директор Српског дома Вуковар; представници политичког и културног живота српске заједнице Епархије осечкопољске и барањске.
У надахнутој архипастирској беседи, митрополит сремски Василије је поручио верном народу да живи по узору на Светог Стефана, који је свој положај и власт ставио у службу Цркве и свог народа. Подсетио је да је светитељ живео у времену великих историјских искушења, када су ратови и немири погађали српски народ и када су многи били принуђени да напуштају своја огњишта, те да је у таквим временима било најважније сачувати веру и хришћанско разумевање живота.
„Није највећи онај коме многи служе, него онај који је спреман да служи многимa. И није најбогатији онaј који много поседује, него онај који своје благо дели с другима”, истакао је митрополит сремски Василије, наглашавајући да се величина човека не мери оним што је стекао, већ оним што је дао другима, подсетивши на јеванђељску истину да је вера без дела мртва.
После освећења славских дарова беседио је владика Херувим.
"Данашњи празник и свето сабрање у седишту наше богоспасаване епархије јесте истинско сведочанство вере која живи и пројављује се кроз љубав. Ми сведочимо да смисао нашег постојања на овим просторима није у пуком биолошком опстајању већ у непрестаном духовном узрастању и сведочењу истине Христове."
Владика је затим истакао посебну, историјску дужност Епархије осечкопољске и барањске, а она се према његовим речима огледа у љубави и заједништву.
"Данас када прославља своју славу, наша Епархија има и једну посебну, рекао бих, историјску дужност. Црква никада не заборавља љубав, а нарочито не заборавља оне који су уградили себе у њене темеље. Тако, ова Епархија не би данас постојала у овом облику да у преломним временима обнове њеног рада није било братске љубави, слоге, разумевања и високо развијене канонске свести тројице наших угледних архијереја."
Раније је СПН писао како је слава Епархије шумадијске прослављена на Опленцу.
