Од неуспеха Јушченка до Томоса: зашто је Порошенку било важно да успе
Према анализи СПН Украјина, спор око будућег поглавара нове црквене структуре у Украјини решен је уочи „Сабора уједињења“ 2018. усменим обећањима Филарету Денисенку, док су представници Цариграда покушавали да напусте Кијев.
Догађаји који су претходили стварању (неканонске) Православне цркве Украјине (ПЦУ) у децембру 2018, према анализи руског издања СПЖ, показују колико су политички интереси и спор око расподеле власти утицали на преговоре између Цариградске Патријаршије, украјинског руководства и Филарета Денисенка.
Аутор текста Кирил Александров повезује догађаје из 2008. и 2018, када су председници Украјине Виктор Јушченко и Петро Порошенко покушавали да уз учешће Цариграда оформе јединствену црквену структуру. У оба случаја главна препрека био је Филарет, који је желео да задржи водећу улогу.
Неуспели покушај из 2008.
Према сведочењу Виктора Балоге, тадашњег шефа председничког Секретаријата, припреме за покушај стварања јединствене украјинске цркве 2008. трајале су око пола године. Балога је два пута водио Филарета у Истанбул на разговоре с патријархом Вартоломејем, који су трајали по седам до осам сати.
План је предвиђао да на челу нове црквене структуре буде тадашњи митрополит кијевски Владимир Сабодан. Међутим, Филарет није желео да се одрекне претензија на поглаварство. Према Балоги, Јушченко је покушао да га убеди да прихвати предложено решење, али је на крају подржао Филарета, тражећи од патријарха Вартоломеја да му повери водећу улогу. Преговори нису довели до договора.
Десет година касније појавио се сличан проблем. У јесен 2018. Филарет је писмено обавестио патријарха Вартоломеја да се неће кандидовати за поглавара нове цркве, али је тражио да председава Светим синодом и задржи широка овлашћења. За поглавара је предлагао Епифанија Думенка, свог блиског сарадника.
Према хроници коју је, како наводи СПЖ, објавио тадашњи патријаршијски ђакон, а сада Митрополит анкарски Григорије, представници Филарета предлагали су модел у ком би Епифаније формално био предстојатељ, док би Филарет као председавајући Синода и егзарх Украјине задржао значајна права у управљању црквом. Представници Цариграда одбили су такав предлог.
Преговори уочи „Сабора уједињења“
У ноћи између 13. и 14. децембра 2018, према хроници, разговори су дошли до ћорсокака. Митрополит Емануил састао се с Порошенком, а након повратка обавестио делегацију да Филарет не одустаје од својих захтева и да има прећутну подршку председника. Григорије наводи да је Емануил тада закључио да ће преговори доживети неуспех.
Представници Цариградске патријаршије одлучили су да напусте Украјину. Према истом сведочењу, њихов одлазак је спречен: делегација је, како пише Григорије, до председничке палате довезена „у пратњи снажног полицијског конвоја“. Наводи се и да су им одузети мобилни телефони и да су претресени, а један од чланова делегације обратио се америчкој амбасади, док је други о догађају обавестио грчко Министарство спољних послова.
Уследили су нови разговори Порошенка с патријархом Вартоломејем. Према хроници, украјински председник предложио је да Филарет потпише документ којим се одриче свих функција у новој црквеној структури, осим сталног чланства у Синоду. Вартоломеј је пристао да се преговори наставе под условом да се провери да права Цариградске Патријаршије неће бити угрожена.
Порошенко је потом отишао код Филарета. Григорије не описује њихов разговор, већ наводи да је председник лично настојао да обезбеди његов потпис. Према хроници, потписани документ достављен је у року од једног часа.
Усмена обећања и спор око стварне власти
Аутор анализе подсећа да је Филарет у јуну 2019, након што је његов сукоб с Епифанијем постао јаван, говорио о усменом договору са Порошенком и новоизабраним поглаваром ПЦУ. Према Филаретовим речима, било му је обећано да ће и даље управљати црквом, док би Епифаније представљао нову структуру у јавности.
„Ви ћете управљати црквом како и управљате “, навео је Филарет као речи које му је, према његовом сведочењу, упутио Порошенко.
У другом исказу Филарет је тврдио да је договор предвиђао очување Кијевске патријаршије под његовим руководством, док би Епифаније обављао улогу предстојатеља у спољним односима. Филарет је касније рекао да је пристао да се не кандидује јер је веровао Порошенку и Епифанију, али да су га они преварили.
Александар Драбинко је у јануару 2021. такође изнео тврдњу да је Филарету било обећано фактичко управљање новом црквом, док би Епифаније имао претежно представничку улогу.
На основу ових исказа и хронике митрополита Григорија, аутор СПН Украјина закључује да је Филарет пристао да одустане од формалног поглаварства ослањајући се на усмена обећања о очувању стварне власти.
Политички улог Томоса
Према Александрову, исход преговора 2018. разликовао се од покушаја из 2008. због политичких околности. Док је Јушченков пројекат пропао, Порошенко је добијање Томоса о аутокефалности поставио у средиште своје кампање за други председнички мандат, у оквиру слогана „Армија, језик, вера“.
Аутор наводи да је у то време аутокефалија представљана као питање државне независности и националне безбедности, али да је истовремено постала важан део предизборне стратегије. Због тога би неуспех „Ујединитељског сабора “ непосредно пред изборе, према његовој оцени, представљао и политички пораз Порошенка.
Завршни део текста СПЖ отвара питање односа Цркве и политике. Аутор критикује коришћење црквених питања за остваривање политичких циљева и супротставља такву праксу јеванђељској мисији Цркве.
Тврдње о притисцима, тајним договорима и обманама у преговорима заснивају се на хроници учесника догађаја и каснијим јавним изјавама Филарета и других актера, како их преноси СПН Украјина.
СПН је раније писао и о шпијунским играма дипломата - конкретно турског амбасадора које су имале утицај на стварање ПЦУ.
