„Класични руски писци и православље” представљени у Подгорици
У крипти подгоричког Саборног храма представљено је дванаестотомно издање „Класични руски писци и православље”.
У крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, у организацији Међународног фонда духовног јединства народа, одржан је округли сто посвећен руској књижевности, у оквиру којег је представљено дванаестотомно издање „Класични руски писци и православље”. Сабрање је било прилика за разговор о православним изворима руског књижевног стваралаштва, његовом универзалном значају и духовним и културним везама наших народа.
Ово сабрање је благословио архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Јоаникије, а говорили су оснивач и председник Фонда Валериј Аркадјевич Алексејев, амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Александар Лукашик, књижевник Григориј Петрович, некадашњи потпредседник Скупштине Црне Горе др Страхиња Булајић, уредник часописа „Светигора” Радосав Рајо Војиновић и председник Матице српске — Друштва чланова у Црној Гори проф. др Душан Крцуновић.
Поздрављајући митрополита и сабране, Валериј Алексејев захвалио је на гостопримству и благослову да се у подгоричкој светињи представи издање посвећено великим руским писцима и њиховим духовним трагањима. Са посебном љубављу присетио се блаженопочившег митрополита Амфилохија и дугогодишње сарадње са њим, истичући значај братских односа које Фонд негује са Митрополијом.
Говорећи о култури као заједничком добру човјечанства, Алексејев је нагласио:
„Велика национална култура сваког народа постаје благо читавог човечанства. Она је од значаја за нашу цивилизацију — ову савремену цивилизацију која, упркос кризи са којом се суочава — духовној кризи — ипак црпи снагу из културе обогаћене великим националним традицијама: руском, српском, немачком и италијанском. Где год постоје дела која се баве човеком и нашим узвишеним позивом да носимо лик Божји, она представљају допринос нашој глобалној култури.”
Митрополит Јоаникије изразио је радост због поновног сусрета са Алексејевим у Подгорици, подсећајући на духовне свечаности и сусрете који су обележили њихово тридесетогодишње сусрете. Указујући на значај сабрања, митрополит је поручио да велика књижевност превазилази националне границе:
„Ово је данас празник руске литературе. Чим је празник руске литературе, онда је то празник и светске литературе, књижевности, укључујући и српску. Духовне и културне вредности које је изњедрио један народ не припадају само томе народу, оне припадају целом свету и превазилазе све границе.”
Говорећи из перспективе читаоца из Црне Горе, митрополит је подсетио на то да су се многе генерације упоредо васпитавале на српској и руској књижевности. Уз поштовање великих европских писаца, посебно је истакао блискост руске литературе нашем духовном искуству:
„Ми смо се подједнако васпитавали на српској и руској књижевности. Наравно, врло смо радо читали и велике европске писце, француске, немачке, енглеске, италијанске и остале, али некако нам је руска литература увек била најближа, посебно нама верујућим људима. Кад погледате само колико је великих личности из наше Цркве писало о Достојевском, али и о појединим другим руским писцима, видимо колико је руска литература блиска нашем поимању и нашем срцу.”
Разматрајући однос књижевности и вере, владика је указао на трајно присуство религиозних питања у руском стваралаштву, чак и у временима која нису била наклоњена Цркви. Осврнуо се и на сложеност духовних путева појединих писаца, наглашавајући потребу да се у њиховом делу препозна и истакне оно што је добро:
„Оно што бих желео посебно да истакнем јесте да у великој руској литератури, од давних времена до најновијег доба, чак и у доба Совјетског Савеза, имамо дубоку, живу, делотворну религиозну потку. Не можемо замислити ни руску религиозност без Достојевског, без Державина, без Ломоносова, па и без оних са којима је Црква имала изузетно оштра неслагања. Много тога што је ослоњено на православну духовност налази се и код Толстоја.”
Посебан део обраћања митрополит је посветио везама Петра Другог Петровића Његоша са руском књижевношћу. Не оспоравајући досадашња научна истраживања о сродности „Луче микрокозма” са делима других светских стваралаца, указао је на значај Державинове религиозне поезије за разумевање Његошевог песничког света:
„Не спорећи, наравно, све оно што су наши научници до сада изучавали, мени се чини да је он понајвише имао везе, што се тиче његове религиозне поезије, са руским песником Державином. Державинова поема о Богу у много чему нас подсећа на Лучу микрокозма. Державин је старији, Његош га је читао. Посебно желимо да истакнемо да је Његош много волио Александра Сергејевића Пушкина и посветио му једну песму“- закључио је архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Међународни фонд духовног јединства народа основан је у априлу 1995. са благословом Патријарха московског и све Русије Алексија II. До 2021. носио је назив Међународни друштвени фонд јединства православних народа.
Раније је СПН писао како је у Београду одржан дискусиони панел о Николи Тесли.
