Вече поезије Радомира Уљаревића одржано у Никшићу
У Никшићу је уприличено вече поезије Радомира Уљаревића.
Арт клуб „Прво писмо“ организовао је у Техноплису у Никшићу промоцију књиге Радомира Уљаревића „Интензивна нега“. Модераторка програма била је песникиња Сава Радуловић.
Стваралаштво Радомира Уљаревића заузима јединствено и незаобилазно место у савременој српској књижевности. Његово дело, које се развија већ неколико деценија кроз бројне песничке збирке, представља дубоко промишљен и формално разуђен дијалог са традицијом, метафизиком, историјом, али и са суровом и ироничном стварношћу модерног доба. казала је песникиња Сава Радуловић на представљању збирке поезије Радомира Уљаревића “Интензивна нега”.
“Радомир Уљаревић представља једну од најутицајнијих и најдинамичнијих фигура савремене српске и регионалне књижевне сцене. Његов профил превазилази и традиционалне оквира писца. Он је истовремено врсни песник, прозни писац, истакнути издавач и културни менаџер, који деценијама обликује књижевни укус на овим просторима. Порад богатог ауторског опуса, Уљаревић има велику улогу као главни уредник и покретач реномираних издавачких кућа Октоих и Штампар Макарије. Кроз ове куће он је пласирао нека од најзначајнијих дела домаће и светске књижевности, делујући као мост између различитих културних простора. Поред тога, препознат је као идејни творец и кључни организатор манифестација попут књижевног програма фестивала Ћирилицом. Његов допринос књижевности награђен је највишим националним и међународним признањима и наградама” – казала је Радуловић.
“Интензивна нега” истражује сусрет човека са границама сопственог бића, са патњом, пролазношћу, али и могућношћу разумевања и преображаја. Намењена је читаоцима који траже више од површног читања, јер захтева пажњу, промишљање и спремност да се уђе у диалог са текстом. На овогодишњем Новосадском сајму, у конкуренцији преко 140 наслова, “Интензивна нега” је успела да импресионира стручни жири и уђе у ужи избор за престижну књижевну награду Лаза Костић.
“Кад се нађе пред празним папиром, песник никад не зна шта ће да пише. Просто, ја мислим, никад не обраћам пажњу на ту форму, нити ми је важно како, нити планирам да пишем римоване или неримоване текстове, мада сам римоване, кажем, ређе објављивао, мада и ту има неких оксиморона и неког црног хумора и ироније, сарказма у овим песмама. То се осетило, предпостављам, док сам читао, поготово у тим песмама које делују мало тако црнохуморно, у тим песмама чије су теме мало морбидне, помало рекао бих. Али песник пише оно што не може да схвати. И само то, само то пише, наравно, и увек се та форма сама наметне. А да песник говори о својим стиховима, то мислим да није некако у реду. Ја сам мислио да песник није позван да коментарише властите стихове, да чини једну непринципијелну ствар, јер кад песник стави тачку, завршну реч заправо има публика, то јест има читалац који има право да чита на свој начин и зато је свако тумачење од стране онога који је писао неки текст потпуно сувишно или врло проблематично. Зашто? Зато што усмеравају на једно читање, просто идеолошки усмеравају читаоца, а он можда не би тако читао и треба оставити простор отворен свима” – казао је аутор.
Раније је СПН писао како је за странце уприличена радионица калиграфије у Никшићу.
