Песма као сведок: Аутори представили књигу о Невесињској пушци у Никшићу
Промоција дела „Невесињска пушка у епској и лирској пјесми“ одржана је поводом 150 година од Херцеговачког устанка.
Књига „Невесињска пушка у епској и лирској пјесми“, дело историчара књижевности Љубомира Милутиновића и Будимира Алексића, представљена је у Никшићу. На сајту Митрополије црногорско-приморске као повод наводи се обележавање 150 година од почетка Херцеговачког устанка, пренео је РТНК.
Дело сабира песничку грађу о устанку, расуту по тешко доступним издањима, насталу од седамдесетих година деветнаестог века до данас – од Вука Врчевића, Максима Шобајића, Сава Оровића и Данила Перовића-Тунгуза, до епских стваралаца двадесетог века и Шантићевог сонета „Храст“. Промоција је одржана у оквиру Септембарских дана културе у Никшићу, а организатор је била Народна библиотека „Његош“.
Историчар Иван Радуловић отворио је питање које се на промоцијама ретко поставља – да ли су ове песме историјски извор или књижевност. Он је указао да песма увек нешто велича и да јој историчар прилази с подозрењем, али је закључио да је њена вредност у сведочењу о духу времена, а не о самим догађајима.
Пјесма је лош свједок онога што се догодило, али драгоцјен свједок онога како се мислило и осјећало.
О књизи је говорио и књижевни критичар Александар Ћуковић, истичући да аутори анализирају песништво о Невесињској пушци тражећи траг устаничких вођа у народним причама и легендама. Модератор програма била је књижевница Милица Бакрач.
Будимир Алексић је у свом излагању нагласио идејну позадину те поезије, наводећи да су песме о устанку носиле јасну националну и слободарску поруку.
„Све су оне прожете српском слободарском и интегралистичком идејом – идејом слободе и српског националног и државног јединства, његошевском идејом, једноставно идејом освете Косова, како се и зове збирка епских пјесама, Максима Шобајића“, рекао је Алексић.
„Невесињска пушка у епској и лирској пјесми“ девета је заједничка књига Љубомира Милутиновића, историчара књижевности, и Будимира Алексића, професора Богословије Светог Петра Цетињског.
Никшић се редовно подсећа на наслеђе поменутих устаничких песника. СПН је претходно извештавао о изложби посвећеној породици Шобајић и њиховом доприносу очувању херцеговачке традиције.
