Епископи Петар и Нектарије служили на слави Богородичине цркве у Земуну
Исти дан прославу Мале Госпојине обележила је и Саборна црква у Београду, где је Литургију служио патријарх српски Порфирије.
Храм Рођења Пресвете Богородице у Земуну, познат и као Богородичина црква, прославио је данас своју храмовну славу – Малу Госпојину, истог дана када је слична свечаност обележена и у Саборној цркви, где је Литургију служио Патријарх српски Порфирије. Према сазнањима телевизије ТВ Храм, Литургију у земунском храму служили су Епископ топлички Петар, викар Патријарха српског, и Епископ британско-ирски Нектарије са свештенослужитељима братства тог светог храма.
У празничној беседи, епископ Петар говорио је о Пресветој Богородици као оној која се удостојила највећег могућег блаженства – да буде мајка Сина Божијег. Подсетио је да је њено рођење једно од свега три рођења која Црква посебно прославља, наглашавајући да је Богородица својом добротом, послушношћу, целомудреношћу и чистотом постала стуб вере верног народа:
„Највећи понос наш – наше спасење и мајка, Она која је сами Живот родила.“
Епископи Нектарије и Петар потом су освештали славске дарове и с домаћинима овогодишње славе и верним народом преломили славски колач, чиме је окончан централни део богослужења.
Вишевековна историја земунског храма
Богородичина црква у Земуну има изузетно место у историји Срба. Њен камен темељац положен је 1776, у време када је Земун доживљавао снажан привредни и друштвени развој, а храм је подигнут настојањем православних Срба, Цинцара и Грка, углавном завршен 1780.
Та монументална познобарокна црква убрзо је постала једно од најзначајнијих духовних и културних средишта православног Земуна, а њену уметничку вредност посебно истиче богато изрезбарени иконостас из 1788, дело новосадског дрворезбара Аксентија Марковића, који је 1815. осликао Арсеније Теодоровић, један од најзначајнијих српских класицистичких сликара свог времена.
Уз храм је током XIX века био развијан и црквено-школски живот. У порти је 1822. подигнута зграда за Српску и Грчку школу, а 1825. у њој је основана Словеносрпска библиотека, данашња Библиотека Свети Сава. Захваљујући свом духовном, историјском, архитектонском и уметничком значају, храм данас представља један од драгоцених споменика старог Земуна и заштићен је као споменик културе од изузетног значаја.
Богородичини празници обележавају се широм Србије; недавно је пажња јавности привучена прославом Мале Госпојине у Вашархељу, где су верници такође окупљени око литургијског слављења Рођења Пресвете Богородице.
