Храм у Угљевику који су подигли руски војници добија нови живот
Манастир Светог Александра Невског у Угљевику позива на прославу храмовне славе, а његова историја сведочи о снажној вези српског и руског народа.
Манастир Светог Александра Невског у Угљевику, чији је храм подигнут захваљујући руским војницима и официрима, прославиће 12. септембра 2026. храмовну славу. Свету Литургију у суботу од 9 часова служиће Митрополит зворничко-тузлански Фотије, а из Епархије зворничко-тузланске упућен је позив верном народу да се сабере на молитвеном прослављању Светог Александра Невског.
Храм се налази на свега три километра од центра Угљевика, поред реке Јање и магистралног пута Бијељина–Тузла, у близини Управне зграде Рудника и Термоелектране Угљевик. Његова прича започела је у време када су у Угљевику били распоређени руски припадници ваздушно-десантне бригаде у саставу СФОР-а, ангажовани у мировној мисији после рата у Босни и Херцеговини.
Руски миротворци стигли су у Угљевик у јануару 1996, а њихова база налазила се у кругу Рудника и Термоелектране. У то време у бази је било око 1.400 војника. За потребе духовног живота припадника јединице, уз благослов Руске Православне Цркве, подигнут је дрвени храм посвећен Светом Александру Невском.
Освећење храма обављено је 12. септембра 1997, на празник Преноса моштију Светог Александра Невског. Чин су обавили Епископ красногорски Сава, први председник Синодалног одељења Московске Патријаршије за сарадњу с оружаним снагама и агенцијама за спровођење закона Руске Федерације, и тадашњи Епископ зворничко-тузлански Василије.
Дрвени храм, димензија осам пута пет метара, градили су Мићо Обрадовић из Угљевичке Обријежи и Ацо Пајић из Угљевика, ослањајући се на традицију руских цркава-брвнара. Иконостас је урадио руски уметник Венијамин Михајлович Сибирскиј, професор катедре живописа Суриковог института у Москви.
Уз храм је подигнут и звоник у руском стилу са седам звона. Звона је приложио тадашњи градоначелник Москве Јуриј Михајлович Лужков, посредством Епископа красногорског. На стубовима звоника налазе се две иконе изливене у бронзи, дар чувеног руско-грузијског уметника, живописца и скулптора Зураба Константиновича Церетелија.
За време боравка руских војника у Угљевику, у храму су служили свештеномонаси и свештеници које је, уз благослов Руске Православне Цркве и Епископа красногорског Саве, распоређивала црквена управа као духовнике ваздушно-десантне бригаде у Босни и Херцеговини. На тој служби обично су остајали шест месеци или годину дана. У Угљевику су тако служили јеромонах Теодосије, јеромонах Јосиф (Микора) и свештеници Василије и Александар.
Када су руски војници 2000. напустили Босну и Херцеговину и отишли на Косово и Метохију, после завршетка своје мировне мисије, храм је указом Епископа красногорског Саве предат Епархији зворничко-тузланској. Брига о њему поверена је парохији горњозабрђској, на чијој се територији храм налази.
О даљем развоју црквеног комплекса старао се протојереј-ставрофор Јован Мирковић, који је до 2011. служио у храму и за чијег је времена дограђена припрата и постављен темељ за будући Светосавски дом. После његовог упокојења, парохију је преузео свештеник Срђан Васиљевић. Током његовог службовања изграђен је Светосавски дом у руском стилу, димензија 18 пута 9 метара, а храмовна порта је ограђена и прешла у власништво Црквене општине Горње Забрђе.
Данас храм и његов комплекс настављају да живе у окриљу Епархије зворничко-тузланске, као место молитве и сабирања верног народа, али и као трајни подсетник на време кад су руски миротворци у Угљевику, поред своје војне мисије, подигли храм у ком су налазили духовну утеху.
СПН је раније писао о величанственој литији која је прошла улицама Москве.
