У Бањалуци отворена изложба епископа Максима
Изложба епископа Максима отворена је у Музеју Републике Српске у Бањалуци.
Изложба слика „Лица иза речи: читање великих писаца бојом” епископа западноамеричког Максима свечано је отворена 2. септембра 2026.године у Музеју Републике Српске у Бањалуци.
Поставка окупља 60 акрилних портрета писаца, песника, мислилаца, богослова и других личности чија су дела обележила светску и домаћу културу. Портрети Џона Стајнбека, Албера Камија, Александра Солжењицина, Анаис Нин, Томаса Стернса Елиота и Фјодора Достојевског изложени су раме уз раме с ликовима Милоша Црњанског, Меше Селимовића, Јована Дучића, Петра Кочића, Бранка Ћопића и бројних других аутора.
Слике су распоређене у тематске целине кроз које епископ Максим промишља однос лица и личности, књижевности и сликарства, речи и боје. Изложба није замишљена као каталог славних имена, него као позив посетиоцу да иза насликаног лица потражи књигу, а иза написане речи — непоновљиву личност.
Обраћајући се присутнима на свечаном отварању, епископ Максим посебно је указао на значај читања у времену брзих информација и краткотрајне пажње.
„Негде вечерас постоји један млади човек — можда у овом граду, можда и у овој просторији — који још није читао Достојевског. Који још није отворио Андрића, Камија, Емили Дикинсон или Халила Џубрана. Који још не зна да једна књига, прочитана у правом часу, може неприметно да промени правац читавог живота”, казао је епископ Максим.
Као духовни оквир изложбе издвојио је савет Светог Василија Великог младим хришћанима да старе писце читају расудљиво — попут пчела које са цветова узимају оно од чега настаје мед. Према његовим речима, читање није само сабирање знања, него „вежба пажње и расуђивања”, док је пажња већ почетак љубави: способност да се застане пред другим човеком и да се он не сведе на унапред створену представу.
Говорећи о настанку циклуса, епископ Максим објаснио је да су слике израсле из дугогодишњег читања и сусрета с књижевним делима.
„Књиге су остајале отворене на столу, а лица њихових писаца остајала су са мном дуго пошто бих странице затворио. Тако је сликање постало једна врста обрнутог превода: из речи назад у лице, из реченице у боју, из књижевног света у поглед”, рекао је аутор изложбе.
Он је нагласио да портрет није покушај да се личност обухвати, објасни или присвоји.
„Лице се никада не може до краја превести. Оно није предмет који можемо поседовати, објаснити и затворити у оквир. Лице је позив на сусрет. Можда је управо то аскеза сликарства: пажња без похлепе, близина без поседовања”, поручио је епископ Максим.
У средишту поставке зато није само физичка сличност с представљеним личностима. Сваки портрет отвара питања о човеку иза дела: шта је видео, какву је рану носио и шта је знао што данашњи читалац тек треба да открије.
Посебно место у бањалучкој поставци припада Петру Кочићу и Бранку Ћопићу, чија су лица неодвојива од предела и памћења Крајине. Кочићево лице на платну израста из змијањске земље, њених брда, шума, муке и слободе. Код Ћопића се Крајина јавља као унутрашњи завичај — као детињство, другарство и смех који човеку помаже да поднесе и оно што би без смеха било неподношљиво.
Поред њих, изложба води посетиоца кроз различите књижевне и духовне пределе: од Андрићевог моста као места сусрета и разилажења људских судбина, преко стећака Мака Диздара, до унутрашње земље коју је Марина Цветајева носила кроз изгнанство.
Изложбу прати истоимена монографија, коју је Музеј Републике Српске објавио у сарадњи са издавачком кућом „St. Sebastian Press” из Лос Анђелеса. Књига проширује ликовни део изложбе текстовима о представљеним ствараоцима и тематским везама међу њима. Монографија није само каталог репродукција, него својеврсно путовање кроз историју читања, сликања и духовног трагања.
Свечаном отварању изложбе присуствовали су митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије и епископ буенос-ајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, као и већи број свештеника и посетилаца из Бањалуке и других крајева.
Раније је СПН писао како је у Вашингтону одржан скуп верских лидера.
