Матица српска добитник „Ћириличника“ за 2026. годину
На додели награде „Ћириличник", председник Матице српске подсетио је на речи академика Чедомира Попова: „Ако и не можемо да живимо у једној држави, можемо да живимо у једној култури“.
На „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом 26. августа 2026. свечано је уручено признање „Ћириличник“ Матици српској из Новог Сада, најстаријој књижевној, културној и научној институцији српског народа. Овогодишњи жири једногласно је одлучио да ово признање припадне Матици српској за њен дугогодишњи допринос очувању, заштити и промоцији ћириличног писма.
Жири су чинили Желидраг Никчевић, Радомир Уљаревић, Милица Краљ и Будимир Алексић, а председавао је Будимир Дубак. У образложењу, које је прочитао Дубак, Матица српска названа је „кошницом нашег интегралног духа“, уз оцену да су „под њеним окриљем настали трајни плодови српске културе“.
„Матица српска је у својој дугој и славној историји добила низ високих признања, у различитим друштвеним системима. Тој збирци одличја прибраја се и ‘Ћириличник’, којим ‘Трг од ћирилице’ у Херцег Новом исказује неизмерну захвалност за све што је Матица српска учинила и чини за српски народ и нашу културу“,
наведено је у образложењу жирија.
У име Матице српске признање је примио њен председник проф. др Драган Станић. „Ћириличник“ су му уручили председник Управног одбора „Трга од ћирилице“, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, и председник жирија Будимир Дубак.
Захваљујући на признању, Станић је рекао да га са посебним узбуђењем прима у Херцег Новом, који је назвао „часним местом српског постојања овде у Црној Гори, на овим осетљивим подручјима“. Како је истакао, Матица српска ово признање не доживљава само као част, већ и као обавезу за будућност – „да будемо онакви какви треба да будемо“.
Говорећи о значају српске културе као простора духовног и националног јединства, Станић је подсетио на мисао историчара и академика Чедомира Попова:
„Ако и не можемо да живимо у једној држави, можемо да живимо у једној култури“.
Према његовим речима, нико не може забранити Србима да раде на својој култури ако то чине културним средствима, аргументовано, на науци утемељено и на вери засновано.
„Ми треба да радимо свој посао, треба да га радимо на грађански, потпуно уредан начин, без бахатости било које врсте, а то ћемо постићи управо уколико будемо са нашом светосавском Српском Православном Црквом“,
поручио је Станић.
Подсетио је и на примере из живота Светог Саве, указујући на његов начин решавања питања статуса Српске Православне Цркве, добијања архиепископије, као и разговоре у вези са Хиландаром и односима са мађарским краљем. Све то, како је рекао, показује да су велика дела могућа када постоје вера и духовна посвећеност.
„Такав народ апсолутно нико не може уништити. Посматрајмо непрестано ту вертикалу и будимо сигурни како у тој духовној супстанци коју чува наша Црква налазимо оно највредније што људски род може имати. Ако га реализујемо као народ, будућност је пред нама“,
казао је председник Матице српске.
Станић је подсетио и да је својевремено као епиграф на насловној страни „Летописа Матице српске“ стајао стих Лукијана Мушицког „Све од Пеште даж до Черне Горе“. Према његовим речима, и поред свих тешкоћа постоје разлози за оптимизам, јер ће Матица српска наставити да постоји „све од Пеште даж до Черне Горе“ и на свим просторима где живе Срби.
Свечаној додели признања присуствовали су и генерална конзулка Републике Србије у Херцег Новом Јасмина Милачић и председник Српског националног савета Црне Горе Момчило Вуксановић.
СПН је раније писао о новим емисијама које ће се емитовати на Радију Слово љубве од јесени.
