Владика Исихије: Таворска светлост сија у Цркви и преображава човека
Беседећи на празник Преображења у Загребу, епископ Исихије говорио је о Тавору, Крсту, Светој Тројици и преображају човека у Литургији.
Епископ ваљевски Исихије започео празничну беседу на Преображење Господње у Саборном храму у Загребу речима апостола Павла:
„Господе, добро нам је овдје бити!“
Говорећи о њима, владика је указао да оне не сведоче само о задивљености апостола пред оним што су видели на гори Тавору, већ и о дубљој истини хришћанског живота: човеку је добро бити у присуству Божјем, у храму Господњем и у заједници Цркве.
Господ је пред својим најближим ученицима, Петром, Јаковом и Јованом, показао своју славу онолико колико су они могли да је приме. Апостоли нису видели пуноћу Божанске славе, већ су, како је владика подсетио на речи празничног тропара, видели Христову славу „колико могаху“.
Управо та тројица ученика касније ће бити с Христом и у Гетсиманији, уочи Његовог страдања. Зато Преображење није издвојен догађај који нема везе с оним што следи. Господ ученицима најпре открива славу, а потом их води путем који ће водити ка Крсту.
Посебну пажњу епископ Исихије посветио је присуству Мојсија и Илије на Тавору. Мојсије представља Закон, а Илија Пророке, а њихов сусрет с Христом сведочи да Он није дошао да укине оно што је било пре Њега, већ да испуни Закон и Пророке и оно што је кроз њих било најављено о спасењу човека.
Владика је говорио и о питању како су апостоли могли да препознају Мојсија и Илију, које никада раније нису видели.
„Знали су у благодати, у светлости благодати Духа Светог. Било им је јасно ко је то“,
рекао је епископ Исихије.
У догађају Преображења, истакао је владика, открива се и тајна Свете Тројице. Христос се преображава, облак сведочи о присуству Духа Светог, а из облака се чује глас Бога Оца:
„Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте“.
Због тога је Преображење, према речима епископа Исихија, својеврсно употпуњујуће Богојављење. Бог Отац поново сведочи о Сину, али овога пута додаје и позив:
„Њега послушајте“.
Владика је посебно нагласио да се Христова слава на Тавору не може разумети одвојено од Крста. Непосредно пре Преображења Господ је ученицима најавио своје страдање и позвао их да узму свој крст и пођу за Њим.
Таворска светлост зато треба да буде утеха и потврда ученицима у тренутку када ће угледати Христа распетог. Она им открива да Крст није пораз, већ пут ка Васкрсењу и слави.
„И све се сажима у тренутку, у тренутку Преображења“,
рекао је епископ Исихије.
На крају беседе владика је пажњу усмерио са Тавора на живот Цркве и сваког хришћанина. Светлост Преображења, како је поручио, није остала затворена у библијском догађају, већ непрестано сија у Цркви, а нарочито на светој Литургији.
„Када смо на светој Литургији, да знамо да смо ми на Преображењу, да се ми преображавамо“,
поручио је владика.
Јер у Светој Евхаристији верни не остају само посматрачи свете тајне. Причешћем ступају у стварну заједницу с Христом.
„Када се причестимо, ми добијемо више него што су тада добили апостоли: добијемо да се сјединимо с Оним који јесте Светост, да се сјединимо с Господом Исусом Христом“,
рекао је епископ Исихије.
У наставку је владика говорио и о светитељима Николају Жичком и Јустину Ћелијском, чије су честице моштију истог дана дароване Саборном храму у Загребу. Њихов живот, како је истакао, сведочи да таворска светлост није недостижна човеку.
„Та светлост је остварива. То је наш циљ. Ништа мање није циљ за нас хришћане“,
поручио је епископ Исихије.
Тако се празнична порука Преображења, како је закључио владика, не завршава на Тавору. Она се наставља у животу Цркве и у сваком човеку који је позван да, живећи у заједници с Христом, буде преображен Његовом светлошћу.
СПН је писао о Преображењском сабору у Даљ планини.
