Отац Немања: Не уздајмо се у своју правду, него у милост Божју
Говорећи о молитвама и праштању у време поста, отац Немања Кривокапић подсетио је на милост Божију и молитвено заступништво Пресвете Богородице.
Време поста Црква посебно издваја као период у којем је човек позван да дубље погледа у себе, преиспита своје поступке и настоји да умножи хришћанске врлине. Међу њима посебно место има праштање, на које је у својој беседи у цркви Светог Николе у Котору указао протојереј-ставрофор Немања Кривокапић 17. августа 2026.
Отац Немања подсетио је да пост није само уздржавање, већ прилика за духовно преиспитивање и исправљање сопственог живота. У том смислу, праштање није споредна ствар, већ један од начина на који човек показује да је разумео милост коју и сам непрестано тражи од Бога.
Посебно је указао на време Богородичиног поста, истичући да се верни у овом периоду, између осталог, труде да своју љубав и благодарност према Пресветој Богородици пројаве молитвом и животом у врлинама.
„Посебно у овом Богородичном посту, јер је Богородица Она која се увијек стално моли за нас и посредује код Бога за нас, да нам опрости гријехе“,
казао је отац Немања.
У наставку беседе испричао је поучну причу из житија једног великог подвижника. Тај светитељ је, како је навео, трпео различита демонска искушења, али им се одупирао молитвом и снагом вере. Према причи, демон који га је искушавао у једном тренутку му је открио нешто што је требало да покаже колико је за човека важна Божија милост.
Суштина приче била је у томе да се човек не спасава сопственом снагом, већ да се, упркос својим слабостима и падовима, узда у Бога и Његову милост. Демон у причи говори о томе како људи могу бити оборени завишћу, пакошћу и оговарањем, али да се потом за њих заузима Пресвета Богородица.
Отац Немања је ову причу повезао са самом суштином хришћанске наде. Човек не може да се ослони на сопствену праведност, јер свако има своје слабости, грехове и пропусте. Његова нада је у милости Божијој.
„Е па нема правде, него милост Божија. Милост Божија је оно у што се ми поуздамо. Не у правду јер би се тада мало ко од нас спасио“,
поручио је о. Немања.
Управо зато човек који се узда у Божију милост не би смео да буде немилосрдан према другима. Ако од Бога тражимо да нам опрости и да нас помилује, онда смо позвани да исту ту милост пројавимо према људима који су око нас.
Пост је зато време у којем треба да се не задржимо само на спољашњем подвигу, већ да погледамо шта се дешава у нашем срцу. Да ли смо спремни да опростимо, да ли чувамо огорченост, да ли се радујемо туђем добру и да ли смо спремни да учинимо добро дело онда када за њега не очекујемо ништа заузврат.
„Ако тражимо милост, онда је ред да и ми покажемо ту милост према нашим ближњима кроз наша добра дјела и прије свега кроз праштање“,
истакао је отац Немања.
Своју беседу завршио је молитвеном жељом да, молитвама Пресвете Богородице, у вернима буду ојачане хришћанске врлине и да животом у њима достигну Царство Божије.
СПН је раније писао да је патријарх Порфирије рекао верницима да је праштање најважнији и најтежи хришћански подвиг.
