„Сви смо ми такви“: Отац Немања о тешкоћи да опростимо другима
Протојереј-ставрофор Немања Кривокапић говорио је о праштању као једној од кључних хришћанских врлина и позвао верне да преиспитају однос према ближњима.
Хришћански живот почиње тамо где престаје истеривање правде, једна је од поука оца Немање Кривокапића на Литургији 17. августа 2026. у цркви Светог Николе у Старом граду у Котору. Говорећи о јеванђељској причи о човеку коме је господар опростио велики дуг, а који потом није био спреман да опрости дуг свом ближњем, которски парох је указао на слабост која се често препознаје и у нашем сопственом животу.
Човек из јеванђељске приче добио је милост коју сам није био спреман да покаже другоме. Управо у томе се, како је објаснио отац Немања, налази снажно упозорење сваком хришћанину.
„Сви смо ми такви. Ово је нама упућено, ово Јеванђеље, да нас подсјети свакога појединачно од нас да исто то свакодневно радимо“,
казао је.
Људи, како је додао, често имају нерашчишћене рачуне с другима. Они нису нужно материјалне природе, већ могу настати због речи, поступака или неправде коју смо нанели једни другима. Иако смо и сами свесни сопствених падова, много лакше нам је да памтимо оно што су други учинили нама.
„Ми волимо да истјерујемо правду. То нам је некако најмилије да ми нешто истјерамо, да случајно ми не будемо оштећени“,
рекао је отац Немања.
Међутим, хришћанин не може да посматра питање правде само из перспективе сопствених права. Ако би Бог према човеку поступао искључиво по мери његових грехова и ако би му судио без милости, питање је ко би могао да опстане.
Зато је важно да човек пре свега погледа себе и свој однос према другима. Сваки дан се, како је подсетио отац Немања, обраћамо Богу тражећи опроштај за оно што смо учинили погрешно.
„Цијелога живота ми нешто од Бога тражимо. Опрости ми ово, опрости ми оно... Хвала Богу да се молимо и да тражимо опроштаје. Од кога ћемо ако не од Бога?“,
казао је.
Али молитва за опроштај, према његовим речима, мора да буде праћена спремношћу да и сами опростимо. У супротном, човек остаје затворен у сопственом захтеву за милошћу, док исту ту милост није спреман да покаже ближњем.
Јеванђељска порука зато не тражи од човека да заборави одговорност или да неправду назове добром. Она га позива да не дозволи да га повреда, огорченост и потреба за осветом удаље од Бога и од ближњег.
„Ако ми тражимо од Бога опроштај, зар не би било логично и да ми размишљамо на тај начин према нашим ближњима“,
поручио је отац Немања.
Праштање тако постаје једно од најконкретнијих места на којима се проверава наша вера: не само речима и молитвом, већ начином на који се односимо према човеку који нам је нешто учинио.
СПН је писао да је патријарх Порфирије поучио верни народ зашто смо сви дужници Божји.
