Отац Немања: Царство Божије нам је намењено, али треба да га стекнемо
Отац Немања Кривокапић подсетио је да нам је Бог открио оно што је потребно за спасење и да се Царство Божије стиче животом у врлинама.
Тумачећи јеванђељску причу прочитану на Литургији у цркви Светог Николе у Старом граду у Котору 17. августа 2026, архијерејски намесник которско-тиватски и парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, говорио је о Божијем откривењу, смислу човековог живота и путу који води ка Царству Божијем.
Подсетио је да је Господ Исус Христос током свог земаљског живота често користио приче како би људима приближио узвишене и дубоке истине. Иако су говориле једноставним и разумљивим језиком, те приче су откривале духовне стварности које човек не би могао да позна својим сопственим способностима.
„Врло често се дешавало да Господ Исус Христос кроз сликовите и једноставне приче говори узвишене истине“,
казао је отац Немања, указујући да је хришћанска вера заснована на Божијем откривењу.
Човек је, како је објаснио, кроз историју покушавао да одговори на најважнија питања свог постојања – зашто је на земљи, који је смисао живота и шта треба да чини. Хришћанима је, међутим, дато оно што је неопходно за спасење, јер је сам Бог открио човеку истину и пут којим треба да иде.
Отац Немања је нагласио да нису све истине које је Бог открио човеку подједнако лаке за разумевање. Неке можемо да схватимо, док су друге надразумне и превазилазе границе људског ума.
„Не можемо да их схватимо тачно, јер и није наше да знамо све што Бог зна. Оно што је нама Бог открио у оној је мјери колико нам је потребно“,
рекао је он.
Управо се тако, како је појаснио, може разумети и говор о Царству небеском. Човек не може у потпуности да представи како оно изгледа, али му је откривено да Царство Божије постоји, да је човеку намењено и да је потребно да се за њега припреми и да га задобије.
„Оно што ми треба да знамо јесте да постоји Царство Божије, да је нама намјењено, али да треба да га стекнемо“,
поручио је протојереј-ставрофор Немања Кривокапић.
Зато, како је нагласио, јеванђељска прича није усмерена толико на објашњавање саме тајне Царства Божијег колико на показивање пута којим човек до њега долази. Тај пут подразумева живот у врлинама, однос према ближњима испуњен љубављу, самилошћу и милосрђем, као и спремност да човек свој живот усклади с Христовим учењем.
Тако јеванђељска прича постаје више од поуке о једном догађају. Она човека позива да преиспита сопствени живот и да се запита да ли својим поступцима иде путем који води ка Царству Божијем.
СПН је раније писао да је патријарх Порфирије поучио вернике да Царство Небеско почиње овде и сада.
