У Котору представљена књига Владике Григорија
Књига Владике Григорија "Једни другима потребни" представљена је у порти цркве Светог Николе у Котору.
У уторак, 11. августа 2026.године је у порти Цркве Светог Николе у Котору представљена књига „Једни другима потребни“, Архиепископа диселдорфско-берлинског Митрополита њемачког др Григорија.
О књизи су говорили аутор-Владика Григорије и протојереј-ставрофор др Борис Брајовић, док је водитељ вечери била професор Љиљана Чолан.
Владика Григорије је казао да човек постоји само са другим, поред другога и уз другога, као извора свог постојања и бића и да кроз негацију другог, негирамо и Бога.
"Негација је страшна – кад нас неко негира, кад ми негирамо другога, кад вријеђамо другога, кад говоримо ружне ствари другоме. Има један филозоф Левинас, који је казао једну много лијепу мисао, реченицу која се мени много свиђа: “Немој никад да заборавиш да те кроз очи другога гледају очи другога са великим Д”. Увек нас, кроз очи другога, гледају и Божије очи. Кад вређаш другога, вређаш Бога, али кад вређаш Бога, ти у ствари увек вређаш себе и повријеђујеш себе као икону Божију. Ви кад кажете ружну реч неком човеку, то је као да ову цркву ударите страшним маљем у овај један камен, па још једну реч, па још једну реч, па избијете тај камен. Замислите сад цркву којој је избијен један, два, три ова камена. Како је то страшно. Замислите човека коме сваки дан неко говори ружне ријечи, како га то дестабилизује, растројава, уништава га, разбија га… А ми тако олако користимо тешке речи. Лаж је разорна и тешка реч је разорна и зато је увек важно да пазимо на речи”, казао је Владика Григорије.
Митрополит Григорије потом се присетио беседе на гробу пријатеља који је извршио самубиство.
"Потресна прича. Био је јако добар човек из једне јако угледне племените породице. Кад год бих долазио у Требиње у последњих седам – осам година, срео би ме на том тргу, на тој пијаци Требињској и рекао: “Ма хајде дођи, што не дођеш”, а ја бих га, по некој инерцији, увек питао: “Како си”. Имао је једну страшну болест, а онда оздравио, али се плашио да ће се вратити та несрећна болест од које су многи људи отишли. А ја, имао сам другог посла. Мислио сам, у ствари, да имам другог посла. И онда сам једног дана дошао и неко ми је рекао да је он извршио самобиство. Отишао сам на сахрану, на које свештеници не иду. Његов син ми је пришао и рекао: “Знаш ли ти колико је он тебе волео, хоћеш ли да кажеш нешто”. Причао сам о томе како ми једни другима кажемо “како си”, а у ствари уопште не сачекамо одговор и како нас некад неко зове из дубине душе да дођемо код њега и ми не дођемо. Обратио сам се тим људима у том насељу и рекао им да смо ми тако тврди људи и да смо ми некако поносни из неког чудног разлога и нећемо једним другима да откријемо нашу потребу за оним другим. И тад, када сам изговорио “тако смо потребни једни другима”, ја сам видио да су се они, ти двометраши, некако уплашили те речи. И онда сам дуго размишљао и касније, кад смо правили ову књигу, кад сам читао ту беседу, рекао сам: “Ово ће бити наслов”, казао је Владика Григорије.
Протојереј -ставрофор Борис Брајовић је рекао да је Владика Григорије и као монах био одличан слушалац речи.
“Био је напрегнути слушалац речи, а из пажљивог слушаоца речи рађа се и сјајан беседник и сјајан говорник. Грци су, кад је нешто тако прелепо, а то су била та узвишења као Пантеон, место одакле све можете видети, говорили да је то све пуно богова. Били су фасцинирани тиме. Два су важна места за искуство људског постојања у данашњем свету из кога Владика Григорије покушава да приближи, пробуди неке духовне координате смисла сваког човека и преко својих романа, али и преко и беседа."
Модератор вечери проф. Љиљана Чолан казала је да је Владика Григорије до сада већ издао неколико књига: „ Бити са другим“ ( прилагођена верзија докторске дисертације – Релациона онтологија Јована Зизјуласа, одбрањене 2014. године) је монографија штампана 2018, која надилази уобичајени теолошки трактат и говори, како сам владика каже, о сложености односа и веза на којима почива свет, који је једновремено рајска долина и долина плача, а говори и о посебности записивања свега онога што један интелектуалац отвореног ума и срца открива и сазнаје и животним и читалачким искуством.
Раније је СПН писао како је Митрополит Григорије у Кијеву провео пет сати с митрополитом Онуфријем.
