У Хиландару пре 36 година поново успостављено општежиће
Пре 36 година Свештени сабор стараца Светог манастира Хиландара донео је одлуку да се у хиландарској обитељи поново успостави општежиће.
До 12. августа 1990. године хиландарско братство је око два века живело у идиоритмији.
Општежиће (киновија) подразумева заједнички живот монаха у манастиру, учешће у заједничким богослужењима и трпезама, поштовање игумана као ауторитета.
Идиоритмија, супротно општежићу, допушта монасима право на личну имовину, засебно становање и исхрану, уз обавезу да само о великим празницима учествују у заједничким богослужењима и обедима.
Општежиће се свакако везује за древно монашко предање, а идиоритмијски поредак карактеристичан је за преломне историјске тренутке, доба позне Византије и период турске власти.
Након ослобођења од Турака повратак општежића у светогорске манастире није био једноставан процес. На Светој Гори су љета 1990. године само четири од двадесет манастира била особеножитељна – Велика Лавра, Ватопед, Хиландар и Пантократор.
Повратку општежитељног поретка у српски манастир Хиландар значајно је допринио и блаженопочивши Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић). Он је допутовао у Хиландар у јулу 1990. године и учествовао у прослави празника Пресвете Богородице Тројеручице.
Пре доласка у Хиландар боравио је са студентима Православног богословског факултета у Понту и Кападокији.
Владика Атанасије тада је био архимандрит и обилазио је и друге манастире на Атосу. Том приликом разговарао је са мноштвом светогорских монаха и сазнао да су скоро сви манастири поново успоставили општежиће, сви осим четири, међу којима је био и Хиландар.
Светогорци су замолили архимандрита Атанасија да утиче на тадашње хиландарско братство и предложи да и они донесу одлуку о преласку из идиоритмије у киновију. Отац Атанасије је на празник Пресвете Богородице Тројеручице 1990. године написао писмо хиландарским старцима и истовремено пренео опште расположење Светогораца.
Писмо је отпочео следећим речима: „Преподобни оци Хиландарци, по богонадахнутој речи Светог Саве, ктитора и киновијарха ове Свете обитељи, боље и веће од љубави ништа нема!“ Писмо је било откуцано писаћом машином, оригинал је уништен у разорном пожару 2004. године, а копија се и данас чува у Хиландару.
Ово обраћање оца Атанасија утицало је на монахе у Хиландару, који су убрзо и донели одлуку о поновном повратку општежића, управо на данашњи празник Преподобне мајке Ангелине, 12. августа 1990. године.
На тај начин Хиландар се вратио древном поретку установљеном у време хиландарских оснивача, Светог Саве и Преподобног Симеона Мироточивог.
За првог игумана манастира Хиландара након успостављања општежића изабран је блаженопочивши архимандрит Пајсије (Танасијевић), који је устоличен на празник Покрова Пресвете Богородице исте године у хиландарском саборном храму.
Киновијски поредак у Хиландар покушали су да врате и краљ Петар I Карађорђевић и Свети владика Николај (Велимировић), међутим, у тим тренуцима то није било успешно.
Краљ Петар I даровао је манастиру приликом посете 1910. године 10.000 динара за уређење хиландарске трпезарије ради повратка општежића, а Свети владика Николај 1935. године поново је установио општежиће у Хиландару, али је оно након само годину дана распуштено.
Данас су сви манастири на Атосу општежитељни.
Раније је СПН писао како је у манастиру Удрим одржан црквено-народни сабор.
