Некажњени злочин на Петровачкој цести. Хирург се сећа жртава после 31 године
Сведоци злочина на Петровачкој цести сећају се десет цивила и четворо деце међу њима, убијених бомбама хрватских авиона у избегличкој колони 7. августа 1995.
Др Милован Керкез, ратни хирург који је збрињавао рањене после напада на избегличку колону на Петровачкој цести, ни после 31 године не заборавља призоре којима је сведочио у болници у Босанском Петровцу.
У селу Јањиле код Босанског Петровца, 7. августа 1995, хрватска авијација бомбардовала је колону избеглица из Републике Српске Крајине. У нападу је погинуло десет цивила, међу којима четворо деце, док је више десетина људи рањено и повређено.
„Сећам се петогодишњег мушког детета које је било без главе. То је било страшно за видети“,
рекао је Керкез у Јутарњем програму РТРС-а, говорећи о дану који му је остао дубоко урезан у сећање.
Он је навео да је после напада у Петровачку болницу довезено око 30 тешко рањених и повређених, као и више од десет лакше рањених.
Посебно му је, како је рекао, остала у сећању и старица с тешким опекотинама и угљенисаним деловима тела. Лекари су у операционој сали учинили све да је спасу, али нису успели.
„У том моменту тражила је само воде. Све смо покушали да је спасимо. Нажалост, нисмо ју успјели спасити“,
навео је Керкез.
Говорећи о страдању цивила, Керкез је поставио питање како неко ко учествује у нападу на избегличку колону може бити називан херојем.
„Пита зар неко може бити херој, сретан и поносан, ко бомбардује колону избјеглица на путу, баца бомбе смрти и убија старе и нејаке?“,
рекао је он.
Керкез је истакао да је његова хируршка екипа збрињавала рањене у бројним здравственим установама на ратном подручју, међу којима су биле болнице у Грахову, Дрвару, Петровцу, Кључу, Санском Мосту, Приједору, Крупи на Уни и Купресу.
Према његовим речима, здравствени радници и возачи који су довозили рањенике с првих линија поднели су огроман терет током рата. Навео је да су лекари често радили даноноћно и да су, поред рањеника, збрињавали и цивилно становништво.
„Моја хируршка екипа је збринула све те рањене и повријеђене са Петровачке цесте. Радили смо, тако рећи, дан и ноћ“,
рекао је Керкез, захваливши свим здравственим радницима који су током рата учествовали у спасавању рањених и болесних.
О истој теми, али о аспекту правосудног поступка који се води пред српским правосуђем говорио је адвокат Душан Братић, опуномоћеник преживелих жртава. Он је навео да се поступак, покренут 2022, налази у завршној фази првостепеног поступка.
Према његовим речима, наставак главног претреса заказан је за септембар, када би требало да буду испитани још неки оштећени, након чега би суд требало да одреди и војно вештачење ради утврђивања кључних чињеница.
Братић је нагласио да је незахвално прогнозирати када би првостепени поступак могао бити окончан, али да се предмет налази у завршном чину.
Он је навео да су за догађаје на Петровачкој и Приједорској цести пред српским правосуђем оптужени команданти у линији командовања који су живи, као и непосредни извршиоци, односно пилоти.
„То што је логично да команданти издају (наређења), то не значи да се тако и десило у конкретном случају, нарочито јер судови не могу судити по законима логике, него по чињеницама које су утврдили доказним средствима“,
нагласио је Братић.
Према наводима оптужнице које је адвокат изнео, оптуженима се ставља на терет да су наредили дејство по избегличким колонама с цивилним становништвом, с намером да се промене етничке прилике на подручју Хрватске и да се становништво натера да напусти своја огњишта.
У Јањилама код Босанског Петровца данас се обележава 31 година од страдања српских цивила у авио-нападу на избегличку колону. Напад се догодио 7. августа 1995, током операције „Олуја“.
У нападу је погинуло десет цивила, међу којима четворо деце. За злочин на Петровачкој цести, према наводима из достављеног материјала, до сада нико није одговарао.
Операција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске и полиције, као и јединица Хрватског већа одбране, на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.
Током и након операције протерано је више од 240.000 крајишких Срба, док се у евиденцији налазе имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и периода који је уследио.
