Патријарх о зависти: Заборавили су да је све што имају дар
Патријарх Порфирије подсетио је на опасност зависти кад човек своју срећу мери према ономе што имају други, уместо да препознаје Божје дарове у сопственом животу.
Тумачећи јеванђелску причу о радницима у винограду у беседи на Вучјем Долу, патријарх српски Порфирије указао је на један од проблема који, како је рекао, човека удаљавају од благодарности – стално поређење са другима. Радници који су негодовали јер су и онима који су радили краће време исплаћени исти износи нису били закинути, али су ипак били незадовољни.
Према патријарховом тумачењу, суштина њиховог незадовољства није била у недостатку, већ у томе што су гледали шта је добио неко други. Тако се човек одвраћа од благодарности и почиње да сопствени живот мери туђим животом.
„Ови су мислили да све што имају заслужују, да све што су добили оправдано добијају. Мерили су и поредили себе са другим људима, па су видели да други мање раде, мање се труде, а добијају исто. Дакле, они су били испуњени завишћу“,
објаснио је патријарх Порфирије.
У наставку је нагласио да човек може бити незадовољан чак и када му ништа не недостаје, само зато што види да други имају нешто што он нема. Управо ту, према његовим речима, настаје завист.
„Они нису били незадовољни зато што њима нешто недостаје, него због тога што и други имају. Заборавили су да је све што имају дар – дар од Бога“,
поручио је патријарх.
Та јеванђелска прича, како је објаснио, не говори само о међуљудским односима, већ пре свега о Царству Божјем. Човеков живот је дар, а највећи добитак који може да прими није оно што поседује на земљи, већ дар Царства небеског.
Патријарх је ову поуку повезао и са вучједолским јунацима. За разлику од оних који су у јеванђелској причи мерили своју награду према награди других, они који су се борили на Вучјем Долу, према његовим речима, нису деловали очекујући корист.
Њихов пример тако је у беседи постао супротност зависти и саможивости: уместо питања шта ће човек добити за себе, у средишту је било питање за шта је спреман да се жртвује и коме је спреман да служи.
Порука коју је патријарх извео из јеванђелске приче зато није ограничена само на њене првобитне слушаоце. Она се, како показује беседа, непосредно односи и на савременог човека — на његову потребу да се пореди, његово незадовољство туђим успехом и заборављање да оно што већ има није само резултат сопствених заслуга, већ и дар.
СПН је раније писао да је патријарх објаснио да је и Божански суд - суд љубави, будући да је и сам Бог љубав.
