Патријарх о подвигу јунака Вујчег Дола: Нису ишли за награду, већ за Христа
Вучједолски јунаци знали су да је земаљско пролазно, а небеско вечно, поручио је патријарх Порфирије, говорећи о њиховој жртви за веру и слободу.
Говорећи на 150. годишњицу Битке на Вучјем Долу, патријарх Порфирије посебно се осврнуо на духовни смисао жртве оних који су се на том месту определили за оно што су сматрали вишим од сопственог живота. У његовој беседи историјски догађај постао је повод за размишљање о хришћанском односу према искушењу, жртви и избору између пролазних и вечних вредности.
Патријарх је подсетио на светосавски поглед на живот који је обликовао српски народ кроз векове, нагласивши да су вучједолски борци били свесни да земаљске вредности саме по себи немају коначни смисао. Према његовим речима, они нису презирали земаљски живот, већ су га посматрали у светлу Јеванђеља и били спремни да оно што им је овде дато жртвују за више вредности.
„Tим Јеванђељем су били надахнути и они који су у Вучјем Долу знали да је замалена земаљско, али не да је то земаљско достојно презира и одбацивања, него да оно има смисла само уколико је израз небеског закона, тј. Јеванђеља Христовог“,
рекао је патријарх Порфирије.
Управо у томе, како је објаснио, лежи духовна димензија њихове одлуке да ступе у бој. Нису бирали лакши пут, нити су сопствену корист ставили испред вере и заједнице. Патријарх је њихов подвиг повезао са спремношћу да се прихвате искушења која долазе с опредељењем за Христа.
„Међутим, они су били важни себи, јер су они себи важни због Христа чији су и због Христа који је у њима. Дакле, њима је био важан Господ Христос, Он им је био на првом месту и зато су знали да опредељење за Христа подразумева искушења и тешкоће“,
поручио је поглавар СПЦ.
Патријарх је нагласио да се снаге за превазилажење таквих искушења, према хришћанском схватању, не ослањају само на човека. Он је подсетио да је свака тешкоћа мања од снаге која човеку може бити дата кроз веру, молитву и заједницу са Богом.
У наставку беседе посебно је истакао да вучједолски јунаци нису ступили у борбу очекујући материјалну корист или награду. Њихов поступак тумачио је као последицу љубави према Богу, Христу и ближњима.
„И враћам се опет на вучједолске јунаке. Они су имали позив, били су призвани. Нису ишли за плату, нису ишли због тога што су очекивали било какву награду, него су ишли заиста из љубави према Богу, према Христу и из љубави према своме роду, према својим ближњима“,
казао је патријарх.
Према његовим речима, управо таква љубав човека оспособљава да учини оно што сам можда не би могао. Човек је позван да учини колико је до њега, док оно што превазилази његове снаге, поуздањем у Бога препушта Божјем промислу.
Зато је Патријарх на крају позвао верне да и данас, угледајући се на вучједолске борце, ратнике и мученике, буду спремни да се одазову позиву на добро, да се боре против зла у себи и да уместо мржње бирају љубав, праштање и милосрђе.
СПН је раније писао да је патријарх Порфирије служио у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
