У току је Сајам књига у Херцег Новом
Ово је 24. по реду Сајам књига у Херцег Новом.
Међународни сајам књига, 24. Трг од књиге, у организацији ЈУ Градска библиотека и читаоница, отворен је 21. јула 2026. године традицинално на тргу Белависта у Старом граду, уз беседу песника Милосава Тешића, промоцију његове књиге„Са Авале поглед“ и музичко-поетским спектаклом „Наше вече“, глумца Ивана Босиљчића са бендом.
Председник Општине, Стеван Катић у поздравном говору поручио је да књижевност заузима важно место у културном идентитетну Херцег Новог.
"А и данас, у свету брзине, инстант доживљаја и догађаја, књижевност обликује културну слику и сцену Херцег Новог, и то током целе године. Књигом окупљамо људе – кроз књижевне вечери и промоције у нашим установама културе; књигом образујемо и васпитавамо – кроз радионице и сусрете са писцима за децу и младе; књигом чувамо своје наслеђе и подржавамо стваралаштво – кроз помоћ издавачким подухватима. Културна политика Херцег Новог заснована је на идеји да подршка књизи није једнодневна обавеза, већ трајно опредјељење овог града", – навео је он.
Управо због тога, како је додао, локална управа са поносом подржава Трг од књиге, који већ дуже од две деценије представља једно од најзначајнијих књижевних окупљања у Црној Гори.
"Пред нама су дани у којима ће Херцег Нови бити мјесто сусрета различитих поетика, језика и књижевних традиција. Од разговора о великанима писане речи и представљања вредних издавачких подухвата, преко гостовања аутора регионалне и европске књижевне сцене, па до програма посвећених деци – Трг од књиге ће још једном донети вредне сусрете и инспиративне разговоре", – казао је Катић.
О књизи се доста говорило и онда када је била права реткост, те пожелимо да се и о њој и данас свугде присутној и доступној тако говори, кад је под притиском и угрожена, казао је у беседи академик Милосав Тешић.
"Да би очувала своју аутономију и аутентичност, савремена књижевност као и све друге врсте уметности не сме прихватити диктат оних идеологија које свет чине све више обездуховљеним. Прихватајући то, она ће постати обична естрадна јединица у разгранатој индустрији забаве. Апелујем на издаваче који своја издања штампају ћирилицом да то чине у јачој мери, како би то честито писмо у јавној употреби коначно постало примарно. Ћирилица је без сумње једна од најважнијих константи српског културног идентитета", – истакао је Тешић.
Након свечаног отварања промовисана је књига „Са Авале поглед“ Милослава Тешића.
Књижевни критичар Младен Весковић истакао је да величина песништва Милосава Тешића лежи у томе што је у потпуности фокусиран на језик.
"У песмама Милосава Тешића нећете наћи неки неологизам, неку ауто-поетичку реч или реченицу, односно стих; у којем нећете наћи речи из актуелног, фреквентног речника које вас у једном тренутку врате из хипотетичке прошлости у тренутак у коме песник говори. И на такав начин показује колико је заправо он игрив, колико је он итекако уроњен у своје време, и да из садашње перспективе сагледава и активира прошлост. У том смислу, иако је то редундантно говорећи о поезији, али није излишно у време данашње казати да је величина песништва Милослава Тешића управо у томе што је он фокусиран на језик."
Аутор Милосав Тешић истакао је да оно што карактерише читаву збирку најбоље долази до изражаја у две најдуже песме, које се у књижевној критици често називају „двема крфским песмама“.
"То су песме „Видо у подне“ и „Видо у сумрак“. Недавно је професорка књижевности Дуња Душанић објавила књигу „Јерусалим на песку“, у којој, између осталог, говори и о тим двема песмама, као и о Бојићевој „Плавој гробници“ и истоименој песми Ивана Лазића. Управо у томе се огледа једна од разлика", казао је Тешић.
Вече је закључено музичко-поетским програмом „Наше вече“, ауторским пројектом позоришног, филмског и телевизијског глумца Ивана Босиљчића.
Раније је СПН писао како је древни храм у Прокупљу прославио свог заштитника.
