Владика Кирило: Живот не може настати без Бога!
Манастир Лепавина је угостио свог Архијереја.
У недељу, 19. јула 2026.године, у манастиру Лепавина Свету архијерејску литургију служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење братства манастира Лепавине и ђакона Миладина Андрића.
По прочитаном Светом јеванђељу, Преосвећени владика Кирило тумачачио је јеванђелски одломак о исцељењу двојице слепих и немог бесомучника.
Подсетио је да данашње јеванђеље доноси само део Христових чуда, подсећајући на речи светог апостола и јеванђелисте Јована да, када би се све што је Господ учинио записало, „ни у сами свет не би стале написане књиге.“
Истовремено је нагласио да је цели свет око нас, али и у нама, сведочанство Божијег чудесног дела.
„У овоме нашем животу све је чудо. Зар није чудо да се рађа нови живот? Зар нису чудо биљке, животиње, небо над нама и морални закон у нама? Чудо је и како се у нама рађа мисао, како говоримо, како ходамо. Све је то чудо, јер је овај свет заиста чудесан.“
Говорећи о ограничености људског знања, владика је истакао да ни највећа научна достигнућа не могу објаснити тајну живота.
„Наука може да састави људско тело од елемената, али одакле живот? Како то постаје живот? То не може објаснити без Бога.“
Истичући да су Свето писмо, светоотачко предање и живот Цркве најпоузданији путокази човеку, позвао је верне да духовно знање траже у предању Цркве.
„Читајте Свето писмо, читајте Свете Оце, њихова житија и њихове поуке.“
Осврнувши се на данашње јеванђеље, владика Кирило је нагласио да Господ не чини чуда ради задивљивања људи, него ради њиховог спасења и укрепљења у вери.
„Господ је најприје упитао слепе: ‘Верујете ли да ја то могу учинити?’ Када су одговорили: ‘Верујемо, Господе’, тада се догодило чудо. Дакле, сва та чудеса врше се да би порасла наша вера.“
Подсетио је да се Божија чуда не престају дешавати ни данас, наводећи као пример бројна исцељења молитвама Светог Василија Острошког, али је нагласио да Господ увек гледа на оно што је човеку на спасење, а не само на његово телесно здравље.
У наставку беседе владика је упозорио на опасности савременог доба, нарочито на некритичко прихватање идеја које човека удаљавају од Бога и претерану зависност од друштвених мрежа, посебно међу младима.
„Вештачка интелигенција је као ватра и вода – добар је слуга, али зао господар. Не сме човек дозволити да над њим господари нешто што је ниже од њега.“
Посебно је позвао родитеље да чувају децу и њихово духовно узрастање, подсјећајући да вријеме проведено у празним садржајима лишава човека могућности да се посвети молитви, читању и добрим делима.
На крају беседе, подсетио је на пример преподобног Сисоја Великог, чији је спомен Црква овог дана прославља, истичући његово дубоко смирење. Иако је био велики подвижник и чудотворац, Свети Сисоје је пред крај живота говорио да „још није поставио ни почетак покајања“, показујући да је смирење темељ сваког духовног живота.
Закључујући беседу, владика је позвао сабране да се, попут двојице слепих из данашњег јеванђеља, непрестано обраћају Господу речима: „Помилуј нас, Господе, Сине Давидов“, јер је вера, како је нагласио, „онај бесцени бисер који једини води у Царство небеско.“
Раније је СПН писао како је Епископ Сергије осудио напад на повратнике код Санског Моста.
