СПЦ не заборавља Свету децу мученике јастребарске и сисачке
У храму Свете Петке у Сиску свечано је обележен њихов спомен.
На празник Сабора светих дванаест апостола – Павловдан и празник Свете деце мученика јастребарских и сисачких, 13. јула 2026. године, у храму Свете Петке у Сиску свечано је обележен њихов спомен.
Свету Литургију су служили јереј Стефан Максимовић, парох бјеловарски, и јереј Немања Ђурић, парох сисачки, који је у литургијској беседи нагласио да је брига за добро свих људи наша хришћанска врлина:
"Та брига испуњавала је узвишени дух и благородно срце Светих апостола. У родитељској бризи за сав свет они су били апостоли народа. Има много мајки у свету које мање брину за добро своје деце, него што су апостоли бринули за добро својих непријатеља и противника."
Потом се свештеник осврнуо на пострадале мученике јастребарске и сисачке.
"Празник Свете деце мученика јастребарских и сисачких је устанољен пре три године њиховим уписивањем у Диптихе светих Православне Цркве.Ова Света деца пореде се са витлејемским мученицима, јер су и она страдала само зато што су била друге вере и нације. Сигурни смо да се пострадала деца јастребарска и сисачка моле за нас код Господа и заступају да не идемо таквим путевима насиља, него да идемо путевима љубави, опраштања и помирења."
На светој Литургији у Сиску се поред верника из овог града сабрао и верни народ из Двора, Загреба, Бања Луке и Градишке, као и гђа Мирјана Олујић, заменик жупана Сисачко-мославачке жупаније из реда српског народа.
После освећења славских дарова које је припремио кум славе г. Борислав Радуловић из Сиска, приређена је и трпеза љубави за све присутне.
Затим се верни народ са свештеницима упутио у парк Диане Будисављевић, где је служен помен свим православнима, невино пострадалим током и после Другог светског рата.
Свету децу – мученике јастребарске и сисачке, жртве геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској, уписану у диптих светих Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из 2022. године, молитвено славимо 13. јула.
Дечjи логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је jедан од неколико логора за српске децу у Независној Држави Хрватској. Логор је основан под именом „Прихватилиште за децу избеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре.
Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. jула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније. Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.
Дечји логор у Сиску отворен је 3. августа 1942. године, када је доведено око 1.300 деце из логора Млака и Стара Градишка. Логор је био смештен у основној школи у Сиску, солани Реис, самостану сестара реда Светог Винка и Соколском дому. У Сисак је стигло до краја октобра 1942. године у неколико транспорта преко 7.000 српске деце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније.
Један од најпотреснијих објављених докумената који говори о умирању недужне деце у Јасребарском је бележница чувара месног гробља Фрање Иловара. Поступајучи према наређењима данима је сахрањивао мртве малишане и о томе водио дневник. Дечја тела, како наводи гробар, била су спакована у кутије и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани сандуци.
У једној „киштри“ могло је бити и до десеторо деце. Свеска Фрање Иловара најтужнији је сведок дечјег страдања у том усташком логору. Чувар гробља је своје „радне дане“ рачунао на „куне“ и „комаде“. Рачуне је својим потписом оверавала часна Гаудиенција. Свеску је описао Драгоје Лукић у својим књигама. На првој страни дневника записано је да је само 22. јула 1942. године сахрањено 107 деце. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за сто комада деце покопане“.
На следећем листићу је забелешка: „Рачун за укоп – 243 комада деце x 150 куна – 36.450 куна“. Од 22. јула до 11. августа 1942. године гробар је сваког дана записивао колико је покопано мушке, а колико женске деце. Крај сваког датума испод слова која су означавала пол, записивао је цифре или уносио само усправне цртице, свака цртица представљала је једну смрт.
Кроз дечји логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. август 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце, од тога више од 2.000 са Козаре. За непуних месец и по дана у овом логору „званично“ је уморено 768 деце, узраста од неколико месеци до 14 година. На споменику је наведен број од 468 уморених заточеника дечијег логора, али права истина можда никада неће ни бити откривена.
Истраживач Драгоје Лукић је на једном месту навео бројку од 1.011, а на другом 1.026 умрле деце, рачунајући свакако Јастребарско и Реку, као и децу из Јастребарског која су умрла у загребачким болницама. Архив Југославије у Београду поседује фонд „Савезна Комисија за попис жртава рата 1941–1945. Босна и Херцеговина,“ (фонд 179, XXXIV, 46, A. 93) у ком је и списак 560 имена деце која су пострадала у Јастребарском.
Нажалост, многе породице чија су деца пострадала нису преживеле грозоте ратног вихора.
Четврта кордунашка бригада НОВЈ је заузела Јастребарко 26. августа 1942. године, након чега је логор затворн. Комадант бригаде Никола Видовић наводи да су у логору затекли 727 заточене деце. Дечји логор у Сиску затворен је 8. јануара 1943. године.
Прву икону Светих новомученика младенаца јастребарских су урадиле монахиње манастира Светог Василија Острошког у Бијељини 2021. године, а њу је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије даривао Епархији горњокарловачкој.
Иницијативом и трудом Епископа горњокарловачког г. Герасима, Свети Архијерејски Сабор 21. маја 2022. године донео је одлуку: „На основу предања Православне Цркве, а сходно члану 69. тачка 8) Устава СПЦ, децу мученике јастребарске и сисачке прибројати Лику Светих.“
Раније је СПН писао како је у Грабовцу одржан црквено-народни сабор.
