Широм храмова СПЦ обележен празник Светог Теодора Стратилата
У храмовима СПЦ торжествено и молитвено је обележен празник Светог Теодора Стратилата.
У недељу, 21. јуна 2026.године Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Свету архијерејску литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Постојни.
Владици су саслуживали протојереј-ставрофор Перан Бошковић, протојереј Александар Обрадовић, протојереј Горан Шљивић, јереј Дарко Петаковић и ђакон Петар Козакијевић.
У архипастирској беседи епископ Кирило тумачио је јеванђелски одломак у којем Господ позива верне да се не предају претераним бригама овога света, већ да најпре траже Царство небеско.
„Тражите најпре Царство небеско, а остало ће вам се све додати“,– подсетио је владика Кирило на Христове речи, истичући да човек не може истински пронаћи мир уколико му земаљске бриге постану средиште живота.
Осврћући се на јеванђелски пример птица небеских, које Господ храни иако се не брину за сутрашњи дан, владика је нагласио да Христос не позива на немар, већ на поверење у Божју промисао.
Говорећи потом о духовном животу савременог човека, указао је на опасност расејаности и губитка пажње, назвавши пажњу „једном од мајки молитве и љубави“.
„Ако нисмо пажљиви према своме ближњем, тешко можемо рећи да га истински волимо“,– поручио је Владика.
Тумачећи јеванђелске речи о оку као светлости тела, објаснио је да Господ говори о духовном оку човековом – уму, који може бити просвећен благодаћу Божијом или помрачен непрестаном расеаношћу и привезаношћу за пролазне ствари овога света.
„Не говори Господ о телесним очима, него о оку душе, о уму. Зато често не разумемо заповести Христове и немамо снаге да их испунимо, јер је наше духовно око помрачено многим садржајима који нас удаљавају од Бога“,– нагласио је владика Кирило.
По завршетку Свете литургије владика Кирило осврнуо се и на недавно поклоњење Појасу Пресвете Богородице у Београду, истакавши да је велики одзив верног народа посведочио дубоку и живу љубав православних хришћана према Мајци Божијој.
„Такав одзив народа нико није могао организовати нити објаснити људском логиком. Пројавила се дубинска љубав нашег народа према Пресветој Богородици и верујем да она неће остати без плода за све оне који су јој се са вером обратили“,– казао је Архијереј.
Он је потом са собом донео и траке освећене на Појасу Пресвете Богородице које је поделио сабраном верном народу на благослов и молитвено укрепљење.
Позивајући вернике да чувају живу везу са светињама Цркве и да негују дух поклоништва, Владика је подсетио на значај посете светим местима, истичући да су поклоничка путовања важан део духовног узрастања и живота православних хришћана.
У наставку разговора са верним народом и домаћином парохије, оцем Дарком Петаковићем, владика је говорио и о радовима на уређењу храма и припремама за будуће освећење параклиса.
Том приликом истакао је значај заједничког труда и одговорности свих чланова Цркве у изградњи и уређењу светиња.
Парох постојнски, јереј Дарко Петаковић, захвалио се епископу Кирилу на архипастирској посети, као и свештенству и верном народу који су учествовали у богослужењу.
Након Свете литургије, дружење је настављено уз трпезу љубави.
У Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, Светом Литургијом је началствовао протојереј Љубомир Јовановић, уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића и протојереја Младена Томовића.
На литургијске возгласе одговарали су Васлије Ускоковић и Данило Масоничић.
Поуку Господњу из Светог јеванђеља по Матеју која започиње речима да је светиљка телу око, и да, ако је око наше здраво, да ће онда и цело тело наше бити здраво, отац Слободан је у својој беседи протумачио, надовезујући се на тумачење Светих отаца, да је светиљка наше душе и нашега унутрашњег бића, наш ум.
„Дакле, око душе јесте човеков ум. И ако је ум наш чист, ако у њему негујемо добре мисли, ако наш ум славослови Бога, ако се у њему развијају и негују мисли које нас подстичу на врлински живот, онда ће и наше срце, и наша душа, и цело наше унутрашње биће бити светло. А ако ли у њему негујемо греховне мисли, ако се у њему роје хуле, мржња, осуде и разне друге нечистоте, и у њему се множе, онда ће свакако и цело унутрашње биће човеково, срце и његова душа, бити тамно",– рекао је о. Слободан.
У недељу, 21. јуна 2026.године, када наша Света црква молитвено прославља Пренос моштију Светог великомученика Теодора Стратилата, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света литургија.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Игор Балабан, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја Миладина Кнежевића и ђакона Ведрана Грмуше.
Након прочитаних зачала из Светог јеванђеља, сабранима се пастирском беседом обратио началствујући протојереј-ставрофор Игор Балабан, тумачећи јеванђелске речи Господње: „Иштите најпре Царства Божијега, и све ће вам се друго надодати.”
Отац Игор је на почетку беседе подсетио да Господ не негира човекове животне потребе, нити омаловажава труд који је неопходан за овоземаљски живот, али нас ослобађа робовања бригама, које могу да подреде оно претежније духовно и прогутају човекову душу.
„Не брините се шта ћете јести, шта ћете пити, у што ћете се одјенути. Зна Господ да вама треба све ово. Каже нам Господ: знам ја да вама треба све то. Знам да треба да се потрудите око тога и да морате да имате нешто и да поједете и да попијете и да се нечим одјенете, и да имате неки кров над главом. Знам да вам све то треба и не кажем ја да вам то не треба, Господ нам каже, него вам кажем: не брините се око тога. Немојте да вам то буде брига.”
Тумачећи ове Христове ријечи, прота је нагласио да хришћанин није позван на неодговорност, него на правилно постављање животног средишта. Није, дакле, спорно да човек ради, да се труди и стара о своме дому, породици и потребама, али је погубно ако сву снагу своје душе истроши само на оно штп је пролазно.
„Немојте своју душу, своју снагу да потрошите само на ту бригу око тога шта ћемо и како ћемо у овоме животу. Него бригу своју потрошите на то, и снагу своју трошите на то да иштете Царство Божје. Ми се изгубимо у нашим свакодневним обавезама, невољама, слабостима, недостацима. Изгубимо се често и читаву бригу и све своје енергије које имамо усмеримо на то.”
Брига хришћанина, како је казао, треба да буде усмерена на то да остане у лађи спасења, у Цркви Христовој, и да не одступи од пута који води у Царство Божије.
„Тако и ми, кад смо се већ укрцали у ову лађу спасења, да се не бринемо за ово што је тамо или овамо, да се не бринемо за оно што је од данас до сутра, него да се најпре и изнад свега бринемо да та лађа са нама на њој сигурно стигне.”
Митрополит рашко-призренски г. Теодосије служио је Свету архијерејску литургију у Храму Светог кнеза Лазара у Доњој Гуштерици.
Владици су саслуживали протојереј Слободан Ђорић, јереји Милан Стојковић и Владан Викомановић, као и ђакон Братислав Богдановић. Светој литургији присуствовао је велики број верног народа из овог краја.
Након прочитаног Јеванђеља, Митрополит Теодосије обратио се сабранима беседом, тумачећи речи Господње о светлости и тами у човеку.
„Данашње Свето јеванђеље говори о нашем унутрашњем човеку и о томе какав треба да буде наш духовни живот. Господ каже: ‘Ако је око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити; а ако је око твоје кварно, све ће тело твоје тамно бити.’ У овим речима крије се велика духовна тајна, јер је човек створен по лику и подобију Божијем. Као што телесне очи помажу читавом организму да правилно функционише и да човек сигурно корача својим путем, тако постоје и духовне очи душе. Ако су оне здраве и просветљене вером, човек правилно расуђује, препознаје Божије присуство и иде путем спасења. Ако су, међутим, помрачене грехом и страстима, онда се и читав живот човека испуњава тамом и заблудом. Господ нам је даровао духовно чуло вере. Када је вера жива, човек не тражи непрестане доказе о постојању Бога, већ Га препознаје и доживљава у свом животу, у сваком дару и благослову који прима. Зато нас Господ поучава да не можемо служити двојици господара — и Богу и мамону, односно богатству и пролазним овоземаљским стварима. Није грех радити, стицати и бринути о својој породици, али је опасно када човек своје срце веже искључиво за материјално и када му оно постане смисао живота. Наши свети владари и добротвори показали су нам прави пример. Они су стицали, али су своја добра користили за славу Божију и на корист своме народу, остављајући нам бројне светиње и задужбине као сведочанство живе вере и љубави", – рекао је Архијереј.
По завршетку Свете литургије верни народ је наставио заједничко сабрање у порти храма.
По дугогодишњој традицији, у недељу пред Видовдан у Доњој Гуштерици служи се Света литургија као духовна припрема за прославу великог празника.
Ово молитвено сабрање претходи централној видовданској свечаности која ће бити одржана у манастиру Грачаница.
У Саборном храму Преображења Господњег у Требињу, одслужена је Света архијерејска литургија којом је началствовао Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије.
Саслуживали су протојереј Милан Кадијевић из Епархије далматинске, протођакон Владимир Руменић из Архиепископије београдско-карловачке, као и свештенство Саборног храма.
После прочитаног јеванђељског зачала свима сабранима обратио се Митрополит Димитрије који је у уводном делу подсетио да нас је Црква у пасхалним и педесетничким данима позивала да сагледамо неизрециве дарове Божије који су се кроз Васкрсење и силазак Духа Светога излили на читав свет.
Митрополит је истакао да је Педесетница била Божија сетва, а Недеља свих Светих њена жетва, јер су апостоли, испуњени Духом Светим, постали живи сведоци Христа и благодат пренели свим народима.
Тумачећи јеванђелски одломак, нагласио је да Господ, говорећи о оку као светиљци тела, заправо говори о уму као свјетиљци душе. Истакао је да од наших мисли зависи какав ће бити наш живот: ако је ум окренут Богу, срце ће бити испуњено миром, љубављу и свјетлошћу, а ако је везан за пролазне ствари овога света, човеком ће овладати страх, немир и тама.
Митрополит је подсетио и на Господње речи да не стичемо земаљска, већ небеска блага, јер је наше срце увек тамо где је и наше благо. Зато је нагласио да није пресудно само живјети морално, долазити у храм и приступати Светом причешћу, него непрестано пазити на свој ум и на оно чиме га испуњавамо.
На крају је поручио да је потребно ум непрестано усмеравати ка Христу кроз Јеванђеље, молитву и живот у Цркви. Подсетио је на речи Николе Кавасиле да је човек ум добио да би у њему обитавао Бог, јер једино тако можемо правилно сагледати све вредности овога света и своје истинско благо препознати у Царству небеском.
Протојереј-ставрофор Борис Бандука, старешина Саборног храма заједно са братством, позвао је верни народ да узме учешћа у обновљеној Видовданској литији, која ће бити одржана на Видовдан
Прота Борис је казао да овогодишњи Видовдан биће обележен обновом Видовданске литије, која је некада, све до Другог светског рата, ишла од Саборног храма до костурнице на гробљу у Подгљивљу, где су сахрањени Срби из Требиња, невино пострадали и обешени у периоду од 1914. до 1916. године.
Отац Борис је истакао да се литија одржавала око двадесет година, а са почетком Другог свјетског рата била је укинута и никада до данас није обновљена.
Ове године навршава се 110 година од страдања наших невино пострадалих предака, међу којима је био и свештеник Видак Парежанин, као и многи Срби и две жене, који су страдали само зато што су били Срби.
Тим поводом, на Видовдан ће у 18 часова у Саборном храму бити служено вечерње богослужење, након чега ће у 18.30 часова кренути Видовданска литија.
Она ће проћи поред Платана, па Београдском некадашњом Билећком улицом и магистралним путем до костурнице на гробљу у Подгљивљу, где ће бити служен помен и узнесене молитве за покој душа свих невино пострадалих.
У недељу 21. јуна 2026. године, када наша Света Црква прославља Светог Теодора Стратилата, Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Литургију у Вазнесенском храму у Голобоку.
Пре саме Свете Литургије Митрополит је осветио палионицу свећа.
Митрополиту су саслуживали: архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј-ставрофор Слободан Милошевић, протојереј Дејан Марковић, протонамесник Милан Кеџић, јереј Марко Аћимовић, ђакон Дејан Јовановић и ђакон Ђорђе Одавић.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Владика се обратио верном народу.
"Вером усељавамо Бога у себе. Потребно је зато да имамо веру, јер је вера дубља од разума, она је, браћо и сестре, шира од емоција и узвишенија од било чега што се може дотаћи руком и видети голим оком. Вером и подвигом, узрастајући у љубави према Господу, ми узрастамо и у љубави једни према другима.Кад је ум човека помрачен, он истину не види. Кад је ум човека помрачен, браћо и сестре, он види оно што у ствари не треба да види. А човек види и чује оно што жели. Ако жели да види и да чује добро, он ће увек видети добро. И увек ће наћи добро. И наћи ће и у највећем злочинцу, што кажу, нешто мало добро. Јер човек није ни само добро ни само зло, него и једно и друго. Али човек, кажем, у другом човеку наћи ће оно што жели и видеће оно што жели. А у ствари, када о другоме говоримо, ми у ствари говоримо о себи. А уопште не схватамо да говоримо о себи. Него се још бусамо у прса како познајемо другога. Не можемо другога познати ако прво не познамо себе. Не можемо ни познати Бога ако не познамо, браћо и сестре, и ближњега свога, и обрнуто.
Раније је СПН писао како је Сремска Митровица била домаћин научног скупа и симпозијума.
