Деца из Доње Горице у посети светињама југозападне Србије
Путовање је реализовано у у организацији поклоничке агенције „Одигитрија".
Деца веронауке из Доње Горице су за викенд, 25. и 26. априла, 2026. године, уз пратњу вероучитељице Видосаве Живковић и старешине цркве Светог Ђорђа у Доњој Горици, оца Ђура Томовића, обишли Светиње југозападне Србије.
Манастир Градац, задужбина Свете краљице Јелене Анжујске, био је прва дестинација коју су посетили приликом дводневног ходочашћа.
Градачка црква Благовиести Господњих чува гробно место Свете краљице Јелене чије су мошти монаси ове Светиње сакрили како их Турци не би пронашли и оскрнавили, тако да ни данас није познато где се оне налазе.
Монаси манастира Тврдош као велику Светињу чувају руку за коју се претпоставља да је рука Свете краљице Јелене.
Након манастира Градац упутили су се у Раваницу.Ову раскошну Светињу подиже српски кнез Лазар између 70-их и 80-их година 14. века, а у којој почивају његове нетљене и чудотворне мошти.
Након Раванице утисак је употпунила и заокружила Манасија, задужбина његовог сина деспота Стефана Лазаревића.
Манастир Манасија или манастир Ресава, како је првобитно био назван будући да је подигнут у близини реке Ресаве, један је од наших најлепших и најимпресивнијих манастира.
Недељу су започели Литургијом у Љубостињи, задужбини царице Милице коју је подигла на месту где је први пут угледала Лазара. И баш на том месту њиховог првог сусрета и њихове будуће љубави никла је Света Љубостиња.
У манастирској цркви Успења Пресвете Богородице почивају мошти царице Милице, преподне мати Евгеније која је пред крај земног живота узела на себе велику схиму са новим именом Ефросинија.
Поред њених моштију у цркви Успења Пресвете Богородице налази се и гробно место монахиње Јефимије, прве српске песникиње, која је извезла чувену „Похвалу кнезу Лазару “ чија се реплика налази изнад њеног гробног места у Љубостињи, док се оригинал чува у музеју Српске православне цркве у Београду.
Након литургијског сабрања у Љубостињи обишли суо манастир Жичу, задужбину Светог краља Стефана Првовенчаног у којој је Свети Сава крунисао за краља свог брата Стефана на празник Вазнесења Господњег, 1221 године.
У Жичи, седишту Српске цркве након стицања независности у Никеји 1219. године, крунисано је још шест владара из породице Немањић, па је и град Краљево у чијој се близини налази Жича управо из овог разлога и добио име.
Поклоничко путовање завршено је посетом Студеници, задужбини Светог Симеона Мироточивог, коју са правом сматрамо мајком свих наших цркава, нашим драгуљем и духовним извориштем са ког се напаја наш народ,а која данас чува мошти свог градитеља, Светог Симеона Мироточивог, његове супруге, Преподобне мати Анастасије и њиховог сина, Светог краља Стефана Првовенчаног.
Раније је СПН писао о слави Острошке светиње.
