У Матици српској одржано књижевно вече
Вече је одржано у просторијама Матице српске — Друштва чланова у Црној Гори.
У сарадњи са Студијским програмом за српски језик и јужнословенске књижевности, приређено је 27. априла 2026.године књижевно вече посвећено научном и стваралачком раду Јелене Марићевић Балаћ.
Разговор са гошћом водио доц. др Горан Радоњић.
У уводном обраћању, професор Радоњић је представио богату научну биографију гошће, истичући њен значајан допринос кроз учешће на бројним научним скуповима посвећеним српској прози и поезији.
Током вечери, ауторка је открила да је главни подстицај за њено истраживање метаморфоза у делу Милорада Павића била представа „Цигани лете у небо”.
Наглашено је да Павићево стваралаштво, попут симболике воћке ку у Хазарском речнику, нуди човјеку могућност да кроз самоспознају досегне божанско.
Павић се, како је истакнуто, мора читати истовремено „очима ума и очима срца”, јер управо историја српске књижевности кроз његово дело чува суштинске вредности нашег идентитета.
Посебан осврт дат је српском бароку, за који ауторка наводи да нуди могућност васкрсења и новог почетка једне културе. Сагледавајући нашу књижевност као нераскидиву цјелину, гошћа је поручила да нам спознаја сопствене културе омогућава да, говорећи о себи, заправо говоримо о универзалним културним вредностима.
У том контексту, разматрани су Павићеви књижевни преци — Петровић, Црњански и Андрић — од којих је учио и у чијем је раду видио своје узоре, уз посебан акценат на дубинску везу између Хазарског речника и Сеоба.
Разговор је обухватио и специфичан однос филма и књижевности, где је констатовано, да у Павићевом случају филмска уметност често пресудно утиче на литерарну форму.
Такође, било је речи и о сигнализму као визуелно препознатљивом правцу, где новински исечци служе као оквир који прати визуелне песме и својеврсне амблеме.
Раније је СПН писао да је откривена спомен-плоча Митрополита Амфилохија и Халита Ђечевића.
