Цвети — данас се доносе важне одлуке и започињу послови
Српска православна црква и верници данас славе Цвети – дан када је Исус Христос, ушао у Јерусалим.
Народ је чуо да долази Спаситељ и многи су изашли да га дочекају са палминим гранчицама.
Цвети су увод у последњу недељу земаљског живота сина Божијег.
Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витиније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.
На овај дан, Исус Христос ушао је у Јерусалим. На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана [слава] сину Давидову".
Христос је исцељивао унесрећене, проповедао у храму, а увече се са ученицима вратио у Витинију.
Народни обичаји
Цвети су један од најрадоснијих празника у православљу.
Према народном обичајном календару, дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопљени цветови како би укућани били румени и здрави.
Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.
Добро је данас доносити важне одлуке и започињати послове.
Великим празником Цвети завршава се шеста недеља Великог поста. Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу.
Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина Божијег.
У Србији се Цвети обележавају и као историјски празник. На Цветну недељу 1815. војвода Милош Обреновић дигао је код цркве у Такову народ у Други српски устанак.
Цвети се увек славе у последњу недељу пред Васкрс, шесте седмице Великог поста.
Раније је СПН писао како Срби славе Врбицу.
